HRVOJE SLOVENC,
KUĆNI BIOSKOP
fotografije
8. 10 – 5. 11. 2020.
Galerija ARTGET, Trg republike 5/I
Umetnički direktor Galerije Artget u 2020: Aleksandar Kostić
KUĆNI BIOSKOP
Znajte da sva priroda je samo magično pozorište …
Švetašvatara Upanišada
U fotografijama Hrvoja Slovenca iz serije Home Theatre vidim izvesnu vezu sa Rembrantovom slikom Čas anatomije dr. Nikolasa Tulpa. Nema ničeg skrivenog u postupku profesora Tulpa (naprotiv, to je čas, pokazna vežba) u žanr-sceni bliskoj teatru, dok analizira secirano telo svedeno na tvar bez etosa i istorije. Ono što je dostupno našem pogledu ovom predstavom sa metafizičkom porukom je naličje ili unutrašnjost, barokno tkanje tkiva pod kožom.
Hrvoje Slovenc ima sličnu analitičnost i preciznost reza. I njegov metod, kao i izbor istraživačkog umetničkog poduhvata je neka vrsta časa anatomije savremenog sveta i čoveka u njemu.
Autor otvara zastore privatnih, oveštalih, sofisticiranih ili kičerastih staništa ispunjenih svakodnevicom i navikama svojih (odsutnih) protagonista i pokazuje nam sloj paralelne stvarnosti, tajni život i kulise njihovih sakrivenih opsesija, želja i zadovoljstava. I ovde je to naličje suštavstveni deo života, barokno tkanje podsvesti koje nas zapravo čini ljudima. U našoj prirodi ambivalentnih životinja je da živimo kroz jedinstvo suprotstavljenih osećanja koja nas određuju i kojima shvatamo svet. Socijalne norme određuju javni aspekt, ali u intimnosti, iza zidova i zavesa, ostaje prostor i vreme koje posvećujemo samo sebi, prikrivenim potrebama i njihovom ispunjenju, živeći život na dva paralelna koloseka. Podatak poznatog porno-sajta da su tokom 2016. godine ljudi širom sveta proveli više od 4,6 milijardi sati (približno 525 hiljada godina) gledajući pornografiju, ne samo da potvrđuje ovu tezu, već otvara i pitanje koji je od naših paralelnih života dominantniji i primarniji. Raznovrsnost ovog živog sveta seksualnih fantazmi je naravno beskrajan.
Analitički metod, uprkos naglašenoj estetizaciji, moguće da dolazi od autorove prvobitne profesije biohemičara i ta vrsta naučnog, egzaktnog i distanciranog pogleda nameće se i gledaocu. Uobičajeni doživljaj fotografije kroz voajerizam i skopofiliju je promenjen. Posmatrač zatečen u ovim odajama kao da postaje objekat tuđeg posmatranja.
Autorovo predstavljanje seksualnih sklonosti pretpostavljenih aktera nema direktnu SM (sadomazohističku) ikoničnost. Elementi ove često veoma pitoreskne ikonografije su kod Slovenca svedeni ili ih uopšte nema. Upućivanjem na pretpostavku, gledalac prepoznaje transvestiju i dramaturgiju seksualnog performansa. Poprišta ovih iskustava su predstavljena minucioznim scenskim postavkama, delom dokumentarnim, a delom režiranim na samim lokacijama. Bogatstvo detalja prikazanih predmeta, likovnost pozadina i generalna familijarnost sa realnim ili umetnutim mobilijarom, uz obilje značenjskih digresija, učiniće ove prostore sadržajnijim i estetičnijim od uobičajenih, sterilnih miljea pornografskih mizanscena sa BDSM (bondage/vezivanje, domination/dominacija, sadism/sadizam, masochism/mazohizam) sadržajem. Posebno je zanimljiva neerotičnost ovih mesta, kao i suptilna melanholija i sputana agresija.
Vrednost sprege forme i sadržaja daje ovim slikama karakter kinematografskog saspensa upravo kroz elemente koji su vešto prikriveni i postavljeni van domašaja našeg pogleda. Poput scene telefoniranja u filmu Rozmarinina beba, gde je kadar komponovan tako da je lice glumice (Rut Gordon) pokriveno dovratkom, što je izazvalo spontano pomeranje gledalaca u bioskopu u želji da vide iza ivice prepreke, tako i na nekim od ovih fotografija želimo da pogledom dosegnemo ono što je namerom izbegnuto i sakriveno. Potencijalne prostorne i vremenske elipse doprinose utisku da se konvencionalna svakodnevnica stapa sa tajnim životom protagoniste. Kolažni postupak izveden do onespokojavajuće preciznosti u vidu fotografskih poliptiha, podseća na formalno drugačije, ali po načinu percepcije slične vizuelne predstave Dejvida Hoknija (Joiners) i Džojs Neimanas. Ostvarena trodimenzionalna uverLjivost, koja osim scenske teatralnosti ima i elemente konzumerskih fotografija enetrijera, pobuđuje gledaoca na doživLjaj kretanja u prikazanom prostoru ostvarenim ovde kretanjem pogleda i pun efekat postiže tamo gde smo sputani da vidimo eksplicitno „mesto zločina“, odnosno poprište seksualne igre. Vizuelno iskustvo ovih fotografija kod gledaoca pomera senzualnost i žeLju izvan prozaičnih granica uspostavLjenih društvenim normama.
Aleksandar Kostić
Hrvoje Slovenc (Zagreb, Hrvatska, 1976) je hrvatsko-američki fotograf koji živi i radi u Njujorku. Magistrirao je fotografiju na Yale University School of Art (2010). Izlagao je, pored drugih mesta, u Muzeju savremene fotografije u Čikagu, Muzeju suvremene umjetnosti u Zagrebu, Muzeju Nacionalne akademije u Njujorku, Palati umetnosti u Belo Horizonteu, Münchner Stadtmuseum u Minhenu i Muzeju Bronksa.
Izloženi radovi su vlasništvo Muzeja za umjetnost i obrt u Zagrebu.
Program uz izložbu
Četvrtak, 15. 10. 2020.
U Galeriji Artget i i preko aplikacije Zoom
19.00 – Autorsko-kustoski razgovor: Hrvoje Slovenc i Aleksandar Kostić
Moderatorke: Vesna Danilović i Katarina Konstadinović
