9. Goethe FEST 2020. / NOVO VREME, NOVI SVET / GoetheFEST U VAŠIM DOMOVIMA / 4.11.

04.11.2020, 18:00

Ove godine zbog epidemiološke situacije GoetheFEST se održava onlajn. Kao ponosni partneri festivala od samog nastanka, sa zadovoljstvom vas obaveštavamo kako možete besplatno pristupiti filmovima i nadamo se povratku GoetheFESTa u naš bioskop sledeće godine.

9. GoetheFEST
NOVO VREME, NOVI SVET
GoetheFEST U VAŠIM DOMOVIMA
29.10-4.11.2020. mojoff.net

Besplatni striming filmova je omogućen samo registrovanim korisnicima. Ukoliko posetilac nema otvoren nalog, registacija je jednostavna. Korisnik ima izbor da se prijavi putem registrovane email adrese ili Facebook naloga.
Uputstvo za gledanje filmova preko platforme je na linku:
https://mojoff.net/uputstvo/
Svi filmovi će biti dostupni na platformi mojoff.net tokom 24 sata od vremena navedenog u programu.

Da li bi, da nije bilo pandemijskog ludila, jer kako da nazovemo transformaciju čitavog sveta ka novim pravilima života, GoetheFEST umesto u dvoranama kulturnih centara u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, bio prikazan u vašim domovima?

Za nama su novi uvidi u naš i svet oko nas. Sve zvoni od novih zvučnih i ključnih reči: korona virus, fizička distanca, lockdown, ispravljanje krive, (samo)izolacija, karantin, homeoffice (if office at all), imunitet (stada), širenje lažnih informacija, menjanje algoritama, anti-mobility. Kao posledica, novi formati programa u svim oblastima umetnosti i kulture. Digitalizacija. Ulazak u virtuelne prostore.

Na 70. berlinskom međunarodnom filmskom festivalu, poslednjem tih razmera održanom u stvarnim fizičkim prostorima na samom početku pandemije Covid-19, nastao je temelj izbora filmova, sa tihom slutnjom onoga što će uslediti, jer korona je Nemačku izgleda posetila pre Srbije. U želji da sačuvamo sve nas, i uz duboko saosećanje sa kulturnim centrima čije bioskopske sale tek ovih dana oprezno otvaraju svoja vrata, odlučili smo da GoetheFEST ovoga puta igramo u najbezbednijem prostoru u svakom smislu — do sada pune sale ovoga puta zameniće dnevne sobe pune ukućana i prijatelja, razgovori nakon filmova, koje smo tako rado vodili sa vama u kulturnim centrima, nastaviće se — u ambijentu naših domova. Sa namerom da kao i do sada izborom filmova pokrenemo diskusije koje stvaraju nove narative, predstavljamo vam program ovogodišnjeg izdanja naše smotre nove nemačke produkcije.

Na otvaranju nas čeka veliko filmsko ostvarenje Berlin Aleksanderplac nemačkog reditelja avganistanskog porekla Burhana Kurbanija. Nominovan u čak 11 kategorija, pored Srebrnog medveda za najbolji igrani film, osvaja nagrade u kategorijama: najbolja muška sporedna uloga (Albreht Šu), kamera (Joši Hajmrat), filmska muzika (Daša Dauenhauer) i scenografija (Zilke Bur). Pred nama je nova adaptacija jednog od najznačajnijih romana nemačke moderne iz 1929. Berlin Aleksanderplac Alfreda Deblina. Nakon filma Priča o Francu Biberkopfu Fila Jucija iz 1931, zatim veoma uticajne tv serije velikog Fasbindera 1980, Kurbani nam svojim filmom 2020. otvara mnoga važna pitanja na temu migracija, rasizma i modernog ropstva. U novom Kurbaniju Franc Biberkopf je afrički migrant iz Gvineje Bisao, koji se obreo u berlinskom parku Hazenhajde, poznatom po dilovanju droge i u noćima berlinskih klubova natopljenih demonskim simbolima kapitalizma. Jedan od klubova nosi naziv Novi svet. Koristeći se montažom vezanom za motive kao sredstvom pripovedanja i potpuno novim jezikom, Deblinu maestralno uspeva poetizacija velegrada, dok kod Kurbanijevog modernog metropolisa, meta-naracija iz offa Jele Haze sa pasažima citata iz romana, daje ženski ugao posmatranja Franca Biberkopfa. Posebna preporuka za ovaj izuzetno provokativni zvučno-vizuelni aranžman epske drame sa mnoštvom podteksta.

Film Usmeni dogovor Ilkera Čataka, osvojio je Bronzanog medveda za najbolji film i druge nagrade. Još jedan film sa temom migracija. Na plaži turskog turističkog rizorta Nemica, pilotkinja, suočena sa dijagnozom teške bolesti, sreće anatolskog žigola (koji je to postao silom prilika datog trenutka) koji sanja o Nemačkoj. Ane Rate-Pole glumi senzacionalno svedeno. Sa scenaristom Nilsom Monom, Čatak odlučuje da poigravanjem stereotipima dozvoli proboj njene hladne i naizgled cinične fasade uz pasaže komičnih dijaloga.

Dok budete gledali film Auerhaus Nele Leane Folmar, smešten na jug SR Nemačke ranih 80-ih, dugo će vam u glavi odzvanjati pesma Madnessa Our house. Atmosferičan film zasnovan na dirljivom, istoimenom out-of-age romanu Bova Bjerga, neverovatno komičnom i istovremeno punom melanholije, didaktizovanom u Nemačkoj i prepoznatom od strane svih generacija. Ovim filmom rediteljka postavlja pitanje da li je moguće na pitak način ispričati priču o depresiji i osećaju bezizlaznosti, tako tipičnom za period puberteta. Nadamo se predvečernjoj porodičnoj projekciji nakon koje će različite generacije gledalaca razmenjivati mišljenja i učiti jedni od drugih.

Adaptaciju romana Čas nemačkog iz 1968. godine, postratnog nemačkog pisca Zigfrida Lenca, nakon ekranizacije 1971, donosi nam istoimeni film Kristijana Švohova i njegove majke Hajde kao scenaristkinje. Kao univerzalna parabola o tome šta fašizam može da učini pojedincu, porodici i zajedništvu, film je značajan za sadašnji trenutak u kome, po rečima reditelja, u nemačkom društvu cirkulišu diskriminacija i rasističke ideje, jer pokreće pitanje granica obaveze lične odgovornosti.

Lekcije GoetheFEST-a nastavljaju se filmom Čas persijskog Vadima Perelmana, kanadsko-američkog reditelja ukrajinskog porekla u rusko-nemačko-beloruskoj koprodukciji, premijerno izvedenog na Berlinalu. Ovog puta literarni osnov leži u kratkoj priči Erfindung einer Sprache Volfganga Kolhazea. Inspirisan istinitim događajima, film preispituje teme sećanja, pamćenja, identiteta, povezanosti jezika i identiteta, i moći rezilijentnosti. Jedan od zanimljivih elemenata filma je svakako izmišljeni farsi jezik kome maestralnog Larsa Ajdingera uči argentinski glumac Nahuel Perez Biscayart.

Na prošlogodišnjem GoetheFEST-u predstavili smo vam film Jana Olea Gerstnera Lara, a ove godine smo za vas odabrali film Audicija rediteljke i ko-scenaristkinje Ine Vajse i grandiozne Nine Hos u glavnoj ulozi. Jedna od značajnih tema koja je obeležila mnoge nemačke filmove predstavljene na Berlinskom međunarodnom filmskom festivalu su asimetrični odnosi. U ovoj uzbudljivo konstruisanoj studiji karaktera, porodičnoj drami i psihološkom trileru, Ana Bronski (Nina Hos) je u mreži odnosa sa muškim protagonistima: otac, muž, ljubavnik, kolega, sin i učenik violine, u rascepu između discipline i nedostatka kontrole, potrage za savršenstvom i straha od neuspeha.

Posebnu pažnju želimo da vam skrenemo na provokativan film The trouble with being born Sandre Folner, imenjaka Sioranovog dela, koji je bio predstavljen u najmlađoj sekciji Berlinala Encounters usmerenoj ka jačanju u estetskom i strukturnom smislu izazovnih dela nezavisnih i inovativnih filmskih stvaralaca. Nagrađen specijalnom nagradom žirija Encounters, dobitnik četiri nagrade na festivalu Diagonale za najbolji film, scenario, montažu, glumu i drugih nagrada. Film o egzistencijalnoj krizi androida Eli. Ne, kao što bi na prvi pogled delovalo, SF koji razmatra šta bi moglo da se desi u (bliskoj) budućnosti, već film koji reflektuje određeni aspekt trenutne realnosti preispitujući kategorije sećanja, identiteta i roda. Rediteljka kaže da razume da su nekome neke scene šokantne, ali da u svetu koji je sve više „virtualizovan“ mi već možemo da projektujemo misli i želje u druge ljude. Hrabro manirizovana dekonstrukcija Pinokija.

Kroz sve filmove provlači se nit novog početka, prelomnog trenutka epohe, života pojedinca, androida, osvajanje novih prostora i sloboda.

Selektorka: Sunčica Šido
koordinatorka programa kulture Goethe-Instituta

SREDA 4. novembar
18:00 ČASOVI PERSIJSKOG
Nemačka, Rusija, 2020, 127 min
Režija: Vadim Perelman

Scenario: Ilja Cofin
Uloge: Nahuel Perez Bidžajart, Lars Ajdinger, Jonas Naj, Leoni Beneš, Lola Besis, Niko Erentajt, Ingo Hilsman

Mladog Belgijanca Žila 1942. godine hapsi SS i zajedno s drugim Jevrejima deportuje u koncentracioni logor u Nemačku. Tamo Žil za dlaku izbegava smrt, kunući se da nije Jevrejin, nego Persijanac. Ali uskoro ponovo dolazi u opasnost. Oficir Koh, šef logorske kuhinje, sanja da nakon rata otvori restoran u Iranu i traži od Žila da ga nauči farsi. Žil na to mora da izmisli jezik koji ne zna, reč po reč. Kada neobičan odnos između njega i Koha počne da izaziva ljubomoru i sumnju, Žil postaje svestan toga da ga svaki pogrešan korak može razotkriti.

Vadim Perelman je režirao uzbudljivu dramu, vešto i suvereno. „Časovima persijskog” polazi za rukom nešto što je malo kome uspelo: da se s poštovanjem odnosi prema užasima Holokausta, ali uz osećaj za ironiju, koja najverovatnije nudi ključ za preživljavanje u tako teškim situacijama.

Loading...