Marko Crnobrnja, SVE SMO POGREŠNO RAZUMELI…

12.11-03.12.2020, 12:00-20:00

Marko Crnobrnja
SVE SMO POGREŠNO RAZUMELI… 
Likovna galerija Kulturnog centra Beograda
Knez Mihailova 6

12.11 – 3.12.2020.

* Usled trenutnih epidemioloških okolnosti neće biti priređeno zvanično otvaranje, već će izložbe biti otvorene za publiku od četvrtka, 12. novembra u 12:00.

Sve smo pogrešno razumeli…

Što više simboličkih referenci uočavamo u jednom umetničkom delu, to je komplikovanije odgonetnuti njegov kontekst, te je prostor za različite interpretacije podjednako širok kao npr. u polju apstraktne umetnosti. Ako nismo sigurni da je Kain ubio Avelja, ili da je Eva bila ta koja je uzela jabuku, a ne Adam, da li možemo u potpunosti da razumemo smisao i kontekst dela koje se nalazi pred nama?

Razumeti umetnost ili umetničko delo, kao i splet ikonoloških simbola koji se prožimaju, uglavnom zahteva skup određenih predznanja koja bi omogućila njihovo adekvatno prepoznavanje i tumačenje. Umetnost istorije umetnosti leži u tome što ona otkriva slojeve značenja i složene odnose koji se nalaze iza onoga što svi na prvi pogled vidimo. Prepoznajemo forme i boje, ali je naša percepcija, uslovno rečeno ograničena, ukoliko ne znamo kontekst datih odnosa, što ostavlja dovoljno prostora za neograničen niz (pogrešnih) interpretacija. Iz percepcije dečijeg uma, umetnost je mnogo jednostavnija. Deca tumače umetnička dela kroz niz asocijacija i korelacija koje mogu da uspostave sa njima poznatim situacijama iz svakodnevnice, njihovi kriterijumi su nedosledni i ne zasnivaju se na kulturno istorijskim okvirima ili stilskim obeležjima autora. Tek sa sazrevanjem deteta i razvojem mišljenja tokom godina adolescencije, dolazi do toga da simbolički sadržaj postaje relevantan kao kriterijum, dok istovremeno značenje konkretno prikazanog sadržaja naglo opada. Što implicira da, iako u tom momentu postoji kapacitet za razumevanje složenih odnosa i narativa koje delo nosi u sebi, ono se ne percipira kao važno, zbog čega dolazi do slobodnijih i pogrešnih tumačenja pojedinih predstava.

Kroz svoj dosadašnji opus, Marko Crnobrnja se profilisao kao umetnik-pedagog, autor koji u središte svog skulptorskog promišljanja smešta figuru deteta i kroz svedene postavke stvara izuzetno narativne kompozicije didaktičkog karaktera. Intenzivno prožimanje uloge roditelja i umetnika, evoluiralo je i dostiglo kulminaciju najnovijom serijom skulpturalnih scena u kojoj se glavni lik može posmatrati i kao umetnikov alter ego koji ponovo proživljava svoj prvi susret sa određenim umetničkim delima. Dvanaest scena obrazuju konstelaciju u prostoru koja se može okarakterisati i kao kratak uvod u istoriju umetnosti, pregled najpoznatijih, ili najprepoznatljivijih, primera prikazanih u tri celine sakralne, svetske i nacionalne umetnosti, u koje je inkorporirana zatečena figura dečaka, tinejdžera u nedoumici, koji se po prvi put susreće sa njima. Svedenim sredstvima, kroz gestikulaciju i mimiku, umetnik stvara međusobne odnose unutar svake od scena i prikazuje trenutak zaustavljen u vremenu, pomalo ravnodušan, ali ispunjen anticipacijom, neizvesnošću narednog trenutka. Ono što je karakteristično za ovu seriju, a drugačije u odnosu na ranije radove Marka Crnobrnje u kojima je noseća poruka vrlo jasna i nedvosmislena, jeste da svaka scena sadrži svojevrstan obrt, duhovito izvrtanje situacije i udaljavanje od opšte prihvaćenog narativa do kojeg dolazi usled pogrešne percepcije, neupućenosti u osnove ne samo istorije umetnosti, nego i biblijskih, istorijskih tema i opšte kulture generalno. Istovremeno, ovakav pristup zahteva i određeno poznavanje prilika od strane publike kako bi se prepoznale intencije autora i detektovali “sporni” momenti, čime je poučan karakter skulptura Marka Crnobrnje dobio jednu novu dimenziju.

Prešavši put od univerzalnih problema i briga vezanih za odrastanje i roditeljstvo, autor se sada fokusira na temu likovnog (i opšteg) obrazovanja. “Drvena pedagogija” Marka Crnobrnje postala je likovna pedagogija i iznela u prvi plan važnost likovnog obrazovanja, često zanemarene i potcenjene teme, dok se glavni lik koji sve pogrešno tumači može se shvatiti kao simptom vremena u kome se muzejskoj edukaciji mladih ne posvećuje dovoljno pažnje. Sa druge strane, generacije mladih koji odrastaju u eri kada je sve instant, pa i kultura i umetnost, često nemaju vremena da se posvete nečemu što zahteva podrobniju analizu i ne pruža sve odgovore sad i odmah, zbog čega dolazi do zamene teza. Sam naslov izložbe Sve smo pogrešno razumeli… predstavlja svojevrsno upozorenje Marka Crnobrnje upućeno publici, kratak komentar koji treba navede publiku da se zapita pred onim što vidi, da kritički preispita, jer stvari najčešće ne stoje onako kako to izgleda na prvi pogled.

Marijana Vaščić

Marko Crnobrnja je rođen u Obrenovcu 1978. godine, diplomirao je 2005. godine na Odseku vajarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Od 2017. godine angažovan je kao Umetnički saradnik na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.
Tokom prethodnih petnaest godina svojim delima je prvenstveno označio bitne događaje i periode u svom životu, a kao posledica njegovog likovnog i narativnog izraza je prisutnost na savremenoj umetničkoj sceni. Tragajući za pravim odgovorom na odrastanje i njegovim fenomenom, nastala su mnoga dela koja svojim kontinuitetom i likovnošću zauzimaju jedan drugačiji pogled na savremenu skulpturu.
Živi i radi u Beogradu.

COVID-19:

* Galerije će biti otvorene od 12 do 20 sati, osim nedeljom. Posetioci moraju da nose maske sve vreme boravka u galerijskim prostorima, a dezificensi će biti u njima obezbeđeni. Broj posetilaca u prostoru će biti ograničen i biće potrebno poštovati fizičko rastojanje od dva metra.

Loading...