Urošu Đuriću nagrada Sava Šumanović za izložbu u Likovnoj galeriji

25.03.2021, 12:00-20:00
-

Izvor SEEcult.org

Nagrada za likovnu umetnost “Sava Šumanović” za 2021. godinu dodeljena je slikaru i multimedijalnom umetniku Urošu Đuriću iz Beograda, na osnovu odluke žirija tog priznanja, koje su ustanovili pre 23 godine Novosadski sajam, Galerija Bel art i Centar za vizuelnu kulturu Zlatno oko, u želji da afirmišu delo Šumanovića (1896-1942) i podstiču razvoj savremenih umetničkih ideja na srpskoj umetničkoj sceni.

Neposredan povod za odluku žirija da dodeli Đuriću nagradu „Sava Šumanović“ predstavlja njegova “Poslednja izložba savremene umetnosti“, održana tokom oktobra i novembra 2020. godine u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda. Đurić tom izložbom sagledava poziciju pojma „savremena umetnost“ u ambijentu aktuelnih socijalno-političkih odnosa pretpostavljajući da je „savremena umetnost ekvivalent kapitalizmu te da će, najverovatnije, odlaskom kapitalizma otići i savremena umetnost”.

“Zapravo, umetnik polazi od činjenice da je globalno vladajući sistem neutralisao delovanje umetnosti prisvojivši je – baš kao i sve druge oblasti svakodnevnog življenja, što je u suprotnosti sa izvornim značenjem umetničke savremenosti koja je opstajala i funkcionisala samo ako je bila kritički raspoložena prema društvenim zbivanima, ako je sublimisala htenje zajednice i ako je imala snage da ponudi nove društvene modele i etičke napomene”, istakao je žiri, navodeći da je Đurić specifičnim konceptom „Poslednje izložbe savremene umetnosti“ prezentovao brojne pojedinačne radove iz različitih „faza“ umetničkog delovanja, pokušavajući da unutar vlastite umetnosti iznađe i ponudi mogući model za pronalaženje istinskog egzistencijalnog smisla. Zbog toga i ta izložba efikasno i efektno nastavlja da promoviše Đurićevu posve individualističku i konfrontirajuću estetiku; da afirmiše njegovo nekonformističko, ali potpuno osmišljeno ponašanje u kojem elementima (van)umetničkog populističkog ponašanja „podupire“ serioznost i punu smislenost svojih umetničkih ostvarenja.

Đurić (1964, Beograd) je, kako je istaknuto u obrazloženju, zapaženo prisutan na umetničkoj sceni već više od tri decenije – pojavljuje se samo u predvečerje fatalnih 90-ih godina 20. veka, uoči epohalne krize i raspada Jugoslavije. Ranu afirmaciju stekao je zajedničkim izložbenim nastupima sa generacijskim kolegom Stevanom Markušem. Njihova karakteristična figurativna slika se koncepcijski potpuno izdvajala u tadašnjim „novomodernističkim“ tendencijama, ali se ni jednog trenutka nije dovodila u pitanje adekvatnost pristupa karakteru sveta i duha vremena tog doba.

Loading...