Прекарност у културном и уметничком пољу: Значај самоорганизовања у унапређењу положаја радница и радника

29.09.2021, 18:00

Прекарност у културном и уметничком пољу: Значај самоорганизовања у унапређењу положаја радница и радника

други у серији јавних разговора који организују у сарадњи Заједничко.орг и Културни Центар Београда, који је током 2021. покренуо програмску целину простори заједништва

Уторак, 29. септембар у 18:00 – јавни разговор + live stream
Галерија АРТГЕТ, Трг републике 5/И

Учесници/е разговора:
Мирјана Драгосављевић, историчарка уметности, кустоскиња, координаторка Асоцијације Независна културна сцена
Владимир Бјеличић, историчар уметности, кустос, члан дуа Вокално Кустоски Синдром и дрег колектива Ефемерне Конфесије
Милан Ђорђевић, координатор дебатног програма Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС)
Модераторка: Александра Лакић, Платформа за теорију и праксу друштвених добара – Заједничко

Бесконачна транзиција ка тржишној економији која се у земљама региона прихвата као једина исправна и могућа перспектива, довела је до свеобухватних трансформација у области рада. Хегемонија неолибералне парадигме убрзала је дерегулацију и флексибилизацију рада и урушила институције и механизме који су представљали темеље радне и животне сигурности. Уместо сигурних и достојанствених услова рада, све је више радница и радника који не могу да рачунају на сигурност и извесност запослења, адекватне радне услове и институционалну заштиту у случају непредвиђених животних околности.

Имајући у виду да се ради о структурним променама, ови процеси нису заобишли ни поље културне и уметничке делатности. Промене се одражавају како на институционалном нивоу (сужавање обима права, мере штедње, нетранспарентност приликом доделе јавних средстава, орјентација као пројектном финансирању) тако и у уметничкој продукцији (вреднује се уметност која репродукује доминантне друштвене и политичке наративе), и на субјективном нивоу (креативност се све више перципира као роба и средство за боље позиционирање на тржишту).

У разговору ће бити речи о ефектима промене економско-политичке парадигме у односу на доминантне обрасце културне и уметничке производње и условима рада у културном и уметничком сектору. На који начин је могуће супротставити се галопирајућој прекаризацији и који су значај и домети иницијатива заснованих на самоорганизовању када је реч о унапређењу положаја уметник/ца и културних радника/ца? Да ли је аутономија уметничких и културних пракси уопште могућа у условима сталних притисака на егзистенцију, и које су могућности и препреке за повезивање различитих актера који би удружено деловали у циљу промене актуелног стања?

Разговор ће моћи да се прати на Facebook и YouTube каналима Културног центра Београда и Платформе Заједничко.

О учесницима:

Мирјана Драгосављевић је историчарка уметности и кустоскиња; дипломирала на Одељењу за историју уметности на Филозофском факултету у Београду. Радила је као стручна сарадница у Галерији Графички колектив (Београд), бивша чланица кустоског колектива Контекст колектив и Радне групе Четири лица Омарске. Чланица је колектива Станица за Савремени плес где заједно са осталим члановима/цама кустосира Конденз фестивал савременог плеса. Била је део ауторског тима националне поставке Србије под називом Радови на сцени изложене на Прашком квадријеналу 2019. године. Била је чланица редакције портала Машина, а тренутно ради као координаторка Асоцијације Независна културна сцена.

Владимир Бјеличић активан је у пољу независне кустоске и уметничке праксе. Заједно са Сенком Латиновић чини пост-кустоску формацију Вокално Кустоски Синдром, један је од оснивача дрег колектива Ефермне Конфесије и стални сарадник на пројекту у настајању #СЕРГИНА, британске уметнице Elly Clarke. Његов рад у основи је базиран на истраживању репрезентације телесности у дигиталном добу, превођењу кустоске праксе кроз перформанс, као и на артикулацији идеја колективизма и равноправности, те једнаке расподеле јавних добара у односу на комуникацију различитих врста (човек и машина/човек и биљка).

Милан Ђорђевић је визуелни уметник, докторанд у области културне политике, истраживач-сарадник Факултета драмских уметности у Београду и стипендиста Министарства просвете и науке. Најпре као спољни сарадник, а од 2021. године и као члан удружења, учествује у дебатно-истраживачком програму УЛУС-а.

У сарадњи са Културним центром Београда, Платформа за теорију и праксу друштвених добара Заједничко припремила је програм јавних разговора који ће бити реализован током 2021. године. У специфичном оквиру јавне институције културе биће речи о прекарности рада у култури и уметности, одговорности и задацима уметничког рада и улози јавних институција културе у производњи заједничког знања и његовој дистрибуцији кроз културне политике, те односу уметничког рада, екологије и угрожавања планетраних граница природе као заједничког добра. У времену глобалне кризе која нас изнова болно подсећа на међузависност човека и природе, идеја је да се фокус врати на питања односа човека према човеку, наш колективни однос према природним и урбаним ресурсима као заједничким добрима, и наш однос према природи и климатским променама као кључном проблему савременог доба.

Loading...