SEĆANJE NA GORDANU DOBRIĆ (1953–2021)

26.09.2021., 12:04

GORDANA DOBRIĆ (1953–2021)

Dragi članovi porodice, kolege i prijatelji,

Hvala vam što ste došli kako bismo se prisetili zajedno svega onoga što je Gordana Dobrić posvećeno radila kao istoričarka umetnosti, kustoskinja i radnica u kulturi, na čemu smo joj mi, iz Kulturnog centra Beograda, sa kojima je provela poslednje dve decenije, beskrajno zahvalni, na šta smo ponosni i što je utkano i u sam rad institucije u proteklom periodu.

Osim što će nam nedostajati njeno fizičko prisustvo, nedostajaće nam i istrajnost u borbi za ono u šta se veruje. Za svoje ideje i one koje je volela borila se uporno, otvoreno i argumentovano. Imala je vremena da vam objasni kako bi nešto trebalo raditi ili da vam napiše najduže mejlove na svetu, i radila je to najpoštenije što zna. Osećali smo se sigurni što je baš ona bila predsednica Sindikata, i za taj rad je na kraju dobila i nagradu.

Insistirala je uvek na programskom konceptu galerija i pravilnicima rada – drugim rečima, na jasno definisanoj ideji i transparentnosti rada. Smatrala je da je izrada publikacije kakava je Odložba nije izložena neka vrsta duga prema instituciji u koju svakodnevno dolazimo kao u drugu kuću i obaveza prema struci da se dokumentuje i sačuva od zaborava jedno vreme i posvećenost kustosa svojoj profesiji, ali i etičkim i moralnim kodeksima.

Iskreno je verovala u strukovna udruženja i aktivno u njima učestvovala, cenila stručne saradnike i obožavala mlade stručnjake, koje je i uključivala u projekte na kojima je radila kad god je bilo prilike. Jedan veliki deo posla a pre svega pristupa poslu, koji je podrazumevao negovanje odnosa sa umetnicima, brigu o galerijskom prostoru u svakom smislu, poštovanje i isticanje struke i stručnosti u svakoj prilici, a kroz to zapravo zalaganje za znanje i bolje uslove rada, ostavila nam je Gordana kao otvorenu temu i zadatke koje treba da preuzmemo i o njima da promišljamo.

Imali smo običaj da Svetski dan poezije, 21. mart,  obeležimo i interno – tako što neko od nas započne prepisku citirajući nekog pesnika ili pesmu. Jedan od poslednjih mejlova koji sam dobila od Gordane Dobrić, a i u penziji je bila prisutna i aktivna u brojnim projektima KCB-a, bio je deo iz romana Proljeća Ivana Galeba Vladana Desnice poslat 21. marta na Svetski dan poezije 2021:

Žmirim na mladom proljetnjom suncu i osjećam da sad već životu ne treba tražiti drugog cilja ni dubljeg smisla. Vedar sunčani dan, i kora hljeba, i krpa neba sa šakom zvijezda nad glavom — i ja ne mogu da zamislim veće ni stvarnije sreće: sve želje šute i čula dremlju, a misli imaju praznično ruho i bijele skrštene ruke. Na koncu sviju staza stoji šutnja i mir sa svime: široki mir sa bolom, s ljudima, sa životom — sa samim sobom. U meni tišina, nada mnom podne bez ruba, uokolo prizori zemlje u dobroj poplavi sunca.

Zar se na tako malo sav život sveo? Je li to starost, preživjelost, umor? Ili posljednja, vrhovna mudrost: krajnja odreka svega!

Ne znam. Osjećam samo da nema stvarnijeg dobra od toga: mir sa radošću, sa bolom — i preplavljenost suncem.

U potpisu je stajalo:  Pozdrav svima od Vladana i mene.

Mislim na Vas, Gordana.

Obraćanje Zorane Đaković Minniti na komemoraciji Gordani Dobrić u Dvorani Kulturnog centra Beograda 5. oktobra 2021

Kulturni centar Beograda iznenadila je i rastužila vest o iznenadnoj smrti naše drage i uvažene koleginice i prijatelja Gordane Dobrić, kustoskinje i istoričarke umetnosti. Sahrana Gordane Dobrić biće u ponedeljak 27. septembra u 12 časova na groblju u Barandi.

Komemoracija će biti održana u utorak 5. oktobra u 12 sati u Dvorani kulturnog centra, Kolarčeva 6.

Gordana Dobrić diplomirala je na Grupi za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, na Katedri za Modernu istoriju umetnosti kod profesora dr Lazara Trifunovića. Završila je Studije kulture i roda na AAOM-u (Alternativna akademska obrazovna mreža) i bila članica DIUS-a i AICA Srbija (Međunarodne sekcije likovnih kritičara Srbija).

Od 1986. do 1992. radila je u Memorijalnom centru „Josip Broz Tito“, na poslovima kustosa Muzejske službe gde je vodila Zbirku ličnih predmeta Josipa Broza. Od 2000. do 2019. bila je kustoskinja Likovne galerije u Kulturnom centru Beograda, koordinatorka Nagrade „Lazar Trifunović“ za kritičko promišljanje savremene vizuelne umetnosti i Priznanja DIUS za najbolju autorsku godišnju izložbu.

Kao kustoskinja Likovne redakcije KCB-a učestvovala je u preko 300 umetničkih, tematskih i autorskih izložbi i projekata iz oblasti savremene vizuelne umetnosti stvaralaca i institucija iz Srbije i inostranstva realizovanih u Likovnoj galeriji, važnim koprodukcijama i saradnjama sa institucijama u zemlji, i predstavljanju naše scene i programa KCB-a u uglednim muzejsko-galerijskim institucijama u regionu.

Prikaze izložbi i intervjue pisala je za Student, Književne novine, Likovne sveske, Likovni život, Yellow cab. Napisala je brojne tekstove za autorske tematske izložbe i recenzije za samostalne izložbe umetnika u zemlji i inostranstvu. Bila je saradnica u realizaciji knjige Istorijski enformel i nova čitanja, u ediciji „Kolekcionar kao kustos i selektor“, izdanje Galerija Arte, Beograd, 2013. Saradnica i autorka studijskog teksta u knjizi Pažnja kritika! urednika Radonje Leposavića, izdanje KCB 2011. Urednica knjige i autorka tekstova Odložba nije izložena, u monografiji Likovna galerija 1961–2015, izdanje KCB, Beograd, 2019.

Bavila se naučno-istraživačkim radom u projektima Društva istoričara umetnosti Srbije, Muzejskog društva Srbije i Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka Srbije. Producentkinja je knjiga u izdanju Društva istoričara umetnosti Srbije: J. Denegri, Jedna moguća istorija moderne umetnosti, E. Panofski, Studije, eseji i sekretar redakcija stručnog časopisa Istorija umetnosti. Bila je profesionalno angažovana kao član Programskog saveta Kuće legata; član Žirija Politikine nagrade ; član žirija Prolećnog Bijenala likovne umetnosti Doma kulture u Čačku.

Predsednica Sindikata Nezavisnost Kulturnog centra Beograda u mandatu 2014–2018. godine.

Dobitnica je Nagrade „Pavle Beljanski“ za najbolji diplomski rad iz nacionalne istorije umetnosti na Grupi za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, Plakete ULUPUDS-a za realizaciju ciklusa tribina „Likovna umetnost i KPJ“ u organizaciji DIUS, Soros centra Srbija i KCB, Nagrade Granskog sindikata kulture Nezavisnost za zastupanje interesa kulture u gradu Beogradu.

Gordanu Dobrić pamtićemo kao vrhunskog profesionalca u svim oblastima kojima se bavila, kao požrtvovanu osobu, razigranog duha, inspirativnu i žustru u razgovorima i razmenama, po ljubavi koju je imala prema svojim najmilijima, ali i svojim kolegama i prijateljima. Mlade kolege koje je podsticala i pratila, neretko angažovala u okviru programa Oktobarskog salona ili u projektima na kojima je radila, pamtiće je kao uzor i podršku. A svi koji su je poznavali i koji će je pamtiti, reći će: jedna je Goksi Dobrić!

Fotografija: Snežana Ristić

 

 

 

Loading...