BLACK NOTEBOOKS ПРЕДРАГ ДАМЈАНОВИЋ

BLACK NOTEBOOKS
ПРЕДРАГ ДАМЈАНОВИЋ

Ликовна галерија – Кнез Михаилова 6
25. 11 – 31.12. 2021

Генерације које су одрасле на Алану Форду сећају се малог црног нотеса Броја 1 и невероватних података и имена које је он крио. Ко се сећа овог стрипа зна већ да се ради о јединственом феномену италијанске поп културе и њеној рецепцији друштвене и политичке сатире која је у форми популарног стрипа пародирала свет тајних агената, историјског наратива, капитализма и америчког сна. Управо неке од ових тема и формата користи Предраг Дамјановић за свој нови циклус радова – цртеже који ће публика моћи да види у Ликовној галерији Културног центра Београда.

Цртежи о којима је реч биће изложени у виду великих зидних слика штампаних на самолепљивим фолијама. Оне на овај начин симулирају велике зидне слике, мурале или графите правећи од галеријског простора једну улицу – галеријски одговор на street art. Иако су оригинално рађене у малом формату, њихов прави формат је онај великих димензија на којима оне остварују свој пун капацитет. Колажирање галерије многобројним цртежима различитог формата, Дамјановић излази изван оквира самог цртежа, али и зван оквира стрипа и табли на којима се он обично ствара и прави поставку која функционише на више нивоа. Уласком у галерију улазите у један други надреалан свет који нема своје чврсто утемељење у ничему што је реално, познато. Са друге стране сама нарација и стриповски начин представљања сцена, доноси једно ново читање где текст има веома значајну улогу у формирању визуелне представе. Он је као и цртеж огољен, понекад суров и крајње експлицитан. Његова улога је не само да наративно употпуни већ и да додатно поентира.

Цртеже које уметник ствара су његове реакције на свет у коме живимо, његова лична потреба да се суочи, да процесуира и остави коментар на све оно што нам се дешава. Каталог који прати изложбу је рађен у форми стрипа, у маниру и формату у коме је и сам уметник „мислио“ свој рад. И баш као што је савремени свет чудан, контрадикторан и често бизаран, тако су и ови цртежи на први поглед узнемирујући и шокантни. Али само на први поглед, јер заправо када се мало боље загледамо схватамо да су то, на жалост призори које свакодневно виђамо на телевизији, интернету, у штампи. На њима уметник приказује различите призоре, познате личности, хибридна бића у маниру америчког андерграунд стрипа и стреет арта. Његове креатуре су провокативне, на граници баналности, смешне и застрашујуће у исти мах. Спајајући различите, често неспојиве елементе, Дамјановић ствара један свет личних импресија, симулакрум стриповских жанр сцена у којима се преплићу египатска митологија, јапанска поп култура, наци иконографија, све зачињено тврдим геј и порно елементиима са примесама фантастике. Као уметник Дамјановић је превасходно врсни цртач, његови ликови су грађени сигурним потезима, а та сигурност огледа се у извесној лакоћи са којом су изведени сви призори. Стриповска иконографија и манир се код Дамјановића цитирају слободно, са извесном дистанцом, која му даје простор да не робује конвенцијама жанра. Свет који ствара је пре свега лични доживљај, једно могуће виђење мета простора савремене реалности, простора који више подсећа на неки хорор филм него на стваран свет. Форма свеске као неке врсте визуелног дневника даје основу за такво тумачење. Не треба ипак претпоставити да се ради о дневнику – „огледалу“ душе и у том смислу не треба трагати за аутобиографским. Белешке су овде Дамјановићеви коментари – свет са оне стране огледала, она тамна страна друштва која егзистира на маргини, у сенци подсвести, у сну. Отуда иза баналности и хумористичког тона увек се помаља онирички, халуциногени готово карневалски моменат у коме је све раблеовски могуће. Данас је на жалост тај свет постао доминантан, како у јавном дискурсу, тако и у субкултурном животу. Оно што је занимљиво и нарочито значајно је да се на овом раду лепо може детектовати и пратити процес миграције симбола из једном субкултурног миљеа у други онај официјелни, тако рећи репрезентативни дискурс. Иако се овај процес у континуитету дешавао још од самих почетака људске цивилизације, о чему је Рудолф Витковер писао, процес коме данас присуствујемо је нарочито значајан јер се убрзао до тачке када више нећемо моћи да одвојимо једну културу од друге, један симбол од другог. Сада са сигурношћу можемо рећи да полако присуствујемо једном преплитању и мешању различитих култура и утицаја, које консеквентно доводе до креирање једне нове глобалне културе.

Све оно што је настајало у једном за уметника веома специфичном моменту и окружењу, сада је транспоновано у галеријски простор и понуђено посматрачима на увид. Рад је критика друштва које је изгубило тачку ослонца, моралне критеријуме и емпатију, једна врста здраворазумске критике, која нужно не заузима леве или десне позиције, већ се труди да ствари сагледа онакве какве заиста јесу. У неким сегментима можда исувише сурова или банална визуелизација и текстуална експликација има улогу не само да појача утисак и да створи нелагоду код посматрача, већ и да додатно деконструише. Посматрачи ће се са правом запитати: Да ли је то друштво у коме живимо, да ли су ово слике наше свакодневице?
Саша Јањић

Предраг Дамјановић (рођен 1975)  је завршио мастер студије на Факултету ликовних уметности у Београда 2010. године. Тренутно је на докторским студијама на истом факултету. Члан је УЛУС-а и у статусу је самосталног уметника. Живи и ради у Београду.