ЈЕДАНАЕСТ СРПСКИХ ПЕСНИКИЊА

14.06.2022., 19:00

ЈЕДАНАЕСТ СРПСКИХ ПЕСНИКИЊА
Уторак, 14. 6. 2022., 19.00
Галерија Артгет, Културни центар Београда

Позивамо вас на представљање Антологије српске женске поезије LIGERA VUELA LA SOMBRA на шпанском језику, изашле почетком 2022. године у Мадриду, у издавачкој  кући Vaso Roto. Антологија је штампана у едицији Sombre (Сенке) покренутој 2016. године са идејом да објављује (пригушене) песничке гласове жена шпанског говорног подручја, да би од 2021. године прошириле своју делатност на објављивање песничких антологија из других земаља и култура, на језицима ван шпанског говорног подручја. Прошле и ове године објављене су двојезично (изворни језик/шпански) песничке антологије из Португалије, Румуније, Чешке, Србије и Пољске.

Српску антологију приредила је песникиња Радмила Лазић. Преводитељка са српског на шпански језик била је Дубравка Сужњевић, која је преводила многе прозне српске писце али и целокупна дела Васка Попе. Антологија ће бити дистрибуирана на читавом шпанском говорном подручју које броји преко 500 милиона људи. Такође, ову антологију ће добити сви славистички центри, као и шпански културни центри Servantes у свету.

У избору ове антологије налази се седамнаест песникиња, рођених између 1957. и 1989. године. Песме су штампане двојезично, а песме на српском језику штампане су ћириличним писмом.

У антологији се налази избор поезије: Нене Живанчевић, Снежане Минић, Јелене Ленголд, Данице Вукићевић, Марије Миџовић, Марије Кнежевић, Јелене Маринков, Драгице Стојановић, Дејане Николић, Владиславе Војиновић, Ане Ристовић, Наташе Жижовић, Милене Марковић, Ане Сеферовић, Драгане Младеновић, Маје Солар и Чарне Поповић.

Поезију ће читати:
Милена Марковић, Ана Ристовић, Даница Вукичевић, Снежана Минић, Владислава Војиновић, Марија Миџовић, Драгица Стојановић, Јелена Маринков, Дејана Николић, Наташа Жижовић и Драгана Младеновић.

***

Ове изабране песникиње представаљају део плуралистичке српске песничке сцене у којој женски песнички гласови већ тридест година предстваљају њен виталнији део иако недовољнољно видљив и неадекватно вреднован. Разлоге треба тражити у томе што њихова поезија излази изван стереоптипа о женском певању, али и изван српског национално-митолошко-фолклорисичког канона. Ове песникиње припадају модернистичкој и постмодернистичкој оријентацији у којој коегзистирају различите поетике, поетички поступци и стратегије писања.

Ово су савремене песникиње које певају у складу са временом у коме живе. За њих нема табу тема као ни слепог држања до политичке или које друге коректности. Оне демаскирају и подривају неписане патријархалне законе али су исто тако критичне према новонасталим друштвеним појавама, потрошачкој култури и њеним девијантним појавама. Осетљиве на скрајнуте, угрожене, злостављане, избегле или расељене, ове песникиње дају им глас да проговоре. Богатство тема и мотива у њиховој поезији је импресивно, и не можемо а да се не запитамо зашто мушка поезија говори из тако скученог универзума. Читајући њихову поезију ми схватамо богатство женског света који није усмерен само на лични, интимни, доживљај (иако и то јесте) већ на тоталитет бивствовања, бића разноликог искуства и поимања света. Управо у тој разноликости је сва лепота и вредност ових песничких гласова. Њихова поезија је комунактивна и пријемчива, било да говори о стварном или виртуелном свету, свету спектакла, популарне културе, митологемама потрошачког друштва, субкултури… Било да је њихов говор субјективан или мултидискурзиван, било да говоре из позиције лирског ја или пак позиције лирског јунака/јунакиње, њихов говор је убедљив, отрежњујући, али и заводљив. Оне говоре из позиције освешћеног субјекта (не и свезнајућег, што је типично за мушки род), из његове позиције у свету, друштву, култури… Ерос или Танатос, аутоеротизам, амбивалентни или нехомоген идентитет, целовит или варирајући субјект… говор бића, тела или језика, све то је уписано у поезију ових ауторки.

Ове песникиње пишу о ономе што их се тиче, а не о ономе што би требало да их се тиче – попут књижевне историје, канона, идеологија, статуса и слично, те је зато њихов говор тако жив и истинит.

Loading...