DISKURSI STRAHA U KNJIŽEVNOSTI ZA DECU
Galerija ARTGET, Trg Republike 5/1
Utorak, 30. maj, 18.00
DISKURSI STRAHA U KNJIŽEVNOSTI ZA DECU
(panel-diskusija)
Kako prikazivanje osetljivih tema poput straha, nasilja i smrti u književnosti za decu utiče na emocionalni razvoj i društvenost mladih čitalaca?
Na koji način teme straha, smrti i gubitka u književnosti mogu biti podsticaj za važne razgovore sa mladim čitaocima o empatiji, hrabrosti i prevazilaženju izazova?
Kako autori, nastavnici i bibliotekari mogu podržati decu u suočavanju sa strahom i anksioznošću uključivši književne predloške nastavnih jedinica i lektira?
U okviru panel-diskusije o diskursima straha u književnosti za decu – istraživanju i predstavljanju različitih strahova kao tema ili elementa u knjigama namenjenim deci – poklonićemo pažnju načinima na koje autori i ilustratori prikazuju strah i srodne nelagodne teme, efektima koje one imaju na književne junake i njihove svetove, a posledično i mlade čitaoce, kao i osnovnim porukama koje se na taj način prenose najmlađima.
Budući da značajan aspekt diskursa straha u književnosti za decu leži u istraživanju emocija i upravljanju njima, razmotrićemo načine na koji autori, odgovorno i podsticajno uključujući preteće ili zastrašujuće zaplete ili likove u priče, ili pak tematski zahvatajući izazove prisutne u stvarnom životu, mlade čitaoce podstiču na to da prepoznaju i razumeju vlastite strahove i razviju veštine rešavanja problema koje će nadalje primenjivati prilikom suočavanja sa izazovima oblikovanim današnjom slikom društva.
Učestvuju: Jasminka Petrović, Vladimir Vukomanović i Ana Pejović
Moderacija: Jelena Nidžović, urednica književnog i tribinskog programa KCB
BIOGRAFIJE UČESNIKA:
Jasminka Petrović rođena je u Beogradu (1960). Napisala je više od trideset knjiga za decu i mlade (Leto kada sam naučila da letim, Bonton, Od čitanja se raste, Samo za tvoje uši, Sve je u redu, 35 kalorija bez šećera, 100 lica stolica i druge). Njene knjige prevedene su na dvadeset pet jezika, a neke od njih su dramatizovane u pozorištima za decu u Beogradu, Sarajevu, Zagrebu i Stokholmu. Po romanima Leto kada sam naučila da letim i O dugmetu i sreći snimljeni su filmovi. Bila je urednica tinejdžerske emisije (Radio Pingvin), pisala je za mnoge časopise (Tik-Tak, Veliko dvorište, Politikin Zabavnik…). Uređivala je National Geographic Junior na srpskom jeziku. Potpisuje scenario dečje serije Kukuriku šou (RTS). Učesnica je u različitim programima i projektima koji podstiču dečju maštu i stvaralaštvo.
Vladimir Vukomanović Rastegorac (1986) vanredni je profesor na Učiteljskom fakultetu u Beogradu, gde predaje na predmetima Metodika razvoja govora i Metodički pristup temi smrti u poeziji za decu i mlade. Autor je više naučnih radova i izvršni urednik časopisa Inovacije u nastavi. Objavio je pesničke knjige Upornost sećanja (2005), Kana (2013) i (Takk) (2015), poemu za decu Bajka o Smrti (2016; sa Janom Rastegorac) i roman Od (2018). Priredio je izbor iz mlade srpske proze Pucanja (2012) i izbor iz srpske poezije o smrti za decu i mlade Ako ti jave: umro sam (2018).
Ana Pejović (r. 1980 u Prijepolju), diplomirala je na Odseku za engleski jezik i književnost Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Od 2002. do 2008. godine radila je u izdavačkoj kući Rende kao lektorka, asistentkinja urednika i urednica. Od 2009. do 2011. radila je u beogradskoj podružnici hrvatske izdavačke kuće VBZ, kao asistentkinja urednika i urednica. Tokom devet godina rada u izdavaštvu, uredila je više od dve stotine knjiga, uglavnom savremenih naslova iz regiona i Evrope, a dve godine (2011–2013) radila je i kao kourednica izdavačke kuće Reflektor, koja izdaje audio-knjige. S engleskog je prevela nekoliko knjiga, među kojima je i Britanski muzej propada, autora Dejvida Lodža, i Zamisli da me nema američkog pisca Adama Hazlita. Godine 2009. zajedno s Vladimirom Arsenijevićem osniva književno udruženje Krokodil, u kom je radila kao menadžerka projekata i glavna koordinatorka. Danas je menadžerka projekata u organizaciji forumZFD.