ЗЛАТАН ВАУДА (1923-2010) – 100 година од рођења композитора
Композитор и диригент Златан Вауда (Словенија, 1923 – Београд, 2010) био је руководилац и диригент Дечјег хора Радио Телевизије Београд дуги низ година. Његов композиторски опус броји преко 200 дела различитих жанрова.
Ове године се навршава сто година од његовог рођења и овај јубилеј ћемо обележити предавањем Златан Вауда – Сеансе и Дијалози и концертом Камерна музика Златана Вауде у Галерији Артгет.
Субота, 25. новембар у 19.30
Предавање Златан Вауда – Сеансе и Дијалози
ТЕОДОРА ТРАЈКОВИЋ
Субота, 25. новембар у 20.00
Концерт Камерна музика Златана Вауде
Програм:
Златан Ваудa (1923-2010)
Два става из Мале свите за клавир (1952)
I Cantabile
II Con espressione
Енколпија за клавир (1971)
Moderato
Con espressione
Agitato con brio
АНА СИМОНУТИ, клавир
Соната Бревис за кларинет и клавир (1952)
Allegro ma non troppo
Adagietto
Allegro scherzando
МИХАИЛО САМОРАН, кларинет
ЈАСМИНА РАКОВИЋ, клавир
Два комада за флауту и клавир (1982)
Тужна пемса (народна из Помурја)
Игра
РЕЗЕДА ГРУНЧЕВСКИ, флаута
МЕРИ БОЈИЋ РАДОЈЧИЋ, клавир
Диалози за обоу и виолончело (1992)
Moderto
Adagio
(без темпа)
НЕВЕНА МАЈДЕВАЦ, обоа
ЂОРЂЕ МИЛОШЕВИЋ, виолончело
Сеансе III за мецо сопран и клавирски трио (1974)
Tragico
Molto espressivo
текст: Старински сонет, Сречко Косовел и Густав Крклец
НАТАША РАШИЋ, мецосопран
Tрио Toрзо
МИЛА СМИЉКОВИЋ, виолина
ЂОРЂЕ МИЛОШЕВИЋ, виолончело
ЈАСМИНА РАКОВИЋ, клавир
У 2023. години обележава се стогодишњица од рођења неколико наших композитора, а посебна нам је част што се баш у оквиру циклуса Јубилеји композитора у Културном центру Београда обележава јубилеј композитора, диригента и педагога Златана Вауде. Он је својим радом и бригом о младима значајно утицао на културни живот Београда и некадашње Југославије. Брига о деци је остала фокус његовог ангажовања целог живота, пошто је препознао да енергија уложена у подршку младима како би им се прижила подршка, вођство, па и инспирација, може дати најбоље резултате у развоју и напретку целог друштва. Данас, можда и јасније него икад видимо колико је Вауда био у праву.
Златан Вауда је рођен 14. јануара 1923. године у Перници – тада Светој Марјети код Марибора. Завршио је класичну гимназију у Марибору, али је током рата са породицом депортован у Србију. По доласку у Крагујевац, окупио је словеначку заједницу у хор којим је дириговао. Младост многих крагујевчана сурово је прекинута масовним стрељањем тог 21. октобра 1941. године, а Вауда је стицајем околности у последњи час избегао страшну судбину. После рата студирао је на Музичкој академији у Београду, на одсеку за композицију у класи Марка Тајчевића, а усавршавао се код Ханса Јелинка и Ханса Сваровског.
Његов композиторски опус обухвата више од 200 дела. Аутор је прве дечје опере у бившој Југославији, Јежева кућица, коју је компоновао 1957. године према причи Бранка Ћопића. Посебно се истиче и његов Концерт за кларинет, посвећен Ернесту Ачкуну, а који је први пут изведен 1960. године са диригентом Зубином Мехтом у циклусу „Млади који освајају свет“ Симфонијског оркестра Радио-телевизије Београд.
У пољу камерне музике оставио је бројна дела, гудачке квартете, клавирска трија (Сеансе), дела за кларинет (Афоризми и Соната бревис), флауту, дувачке квинтете (Пастели), као и бројне соло песме и циклусе за глас и клавир. Иако оригинална и у време настанка препозната од критике и публике, данас се ретко налазе на концертом репертоару. Зато ће концерт у Галерији Артгет бити прилика да се нека од ових остварења поново чују уживо.
Златан Вауда је 40 година радио као диригент, уметнички руководилац и продуцент дечјег хора РТВ Београд, а овај период се сматра златним добом ансамбла. Своја знања и искуства у раду са дечијим хором сабрао је у Збирку вокализа и композиција коју је објавио Дечији културни центар 2006. године.
Добитник је више од 50 награда за композиторски, диригентски, педагошки и методичко-инструктивни рад, међу којима је и Вукова награда.
Умро је у Београду 4. новембра 2010. године.
Програм посвећен Златану Вауди организује Културни центар Београда у сарадњи са Музиколошким инситутом САНУ, а позиву да учествују одазвали су се Теодора Трајковић, Ана Симонути, Михаило Саморан, Трио Торзо који чине Јасмина Раковић, Мила Смиљковић и Ђорђе Милошевић, Наташа Рашић, Невена Мајдевац, Резеда Грунчевски и Мери Бојић Радојчић.
Биографије:
Теодора Трајковић (1993) је мастер теоретичар уметности и дипломирани библиотекар. Дипломирала је и мастерирала на ФМУ у Београду, на смеру за Музичку педагогију. Стекла је Уверење о положеном стручном испиту у библиотечко-информационој делатности (НБС), након чега је запослена је у Музиколошком институту САНУ од 2019. године. Уверење о положеном стручном испиту у области заштите архивске грађе (Државни архив Србије), стекла је 2021. године. Администрира дигитални архив издања САНУ – ДАИС (колекцију Музиколошког института САНУ), волонтерски ради на међународон музичком фестивалу Роси фест и члан је Српско-јеврејског певачког друштва, хора Браћа Барух. Поље интересовања јој је очување и објављивање архивске грађе о српским композиторима, као и дигитализација (музичког) културног наслеђа Србије.
Пијанисткиња Ана Симонути (Ana Simonutti, Београд) је први пут наступила пред публиком са седам година у дворани Коларчеве задужбине. Шест година касније имала је и свој међународни деби у Паризу, са оцем виолинистом Трипом Симонутијем, где су представљали Југославију на светском музичком спектаклу Ноћ звезда. Годину дана касније концерт који је имала са Трипом Симонутијем у немачком граду Оберхаузену је проглашен догађајем сезоне, а немачке новине су Ану назвале чудом од детета. Дипломирала је и магистрирала клавир на ФМУ у Београду у класи проф. Јокутхон Михаиловић. Усавршавала се у области камерне музике коју је специјализирала у класи проф. Оливере Ђурђевић. Одржала је преко две хиљаде концерата, као солиста и у трију или дуу са оцем Трипом и сестром Иреном. Снимила је више компакт дискова и плоча. Бави се педагошким радом у МШ Мокрањац у Београду. Добитница је Златне значке Културно-просветне заједнице Србије за допринос развоју културе.
Пијанисткиња Јасмина Раковић (Београд,1988) је тренутно студенткиња завршне године докторских студија на ФМУ у области камерне музике. Усавршавала се на мајсторским курсевима код значајних пијаниста и педагога, као и у област камерног музицирања. Редовно наступа као солиста, камерни музичар и клавирски сарадник у значајним салама у Београду, широм Србије, као и у градовима широм Европе. Била је учесница циклуса концерата Одабрани за одабране. Редовно наступа на фестивалима као што су Sona Mollet у Шпанији, Piano Summer у Врању, Piano City у Новом Саду, Piano Fest у Суботици и Constantinus у Нишу. Организовала је серију концерата под називом Клара Шуман – жена испред свог времена, и низ концерата посвећених камерној музици Љубице Марић.
Ђорђе Милошевић (Београд, 1979) je завршио МШ Мокрањац у Београду у класи Реље Ћетковића. Дипломирао је виолончело на ФМУ у Београду у класи Сандре Белић. Био је стипендиста Министарства културе и образовања Луксембурга где се усавршавао на Националном музичком конзерваторијуму у класи Клода Ђампелегринија. Усавршавао на мајсторским курсевима за виолончело, камерну, барокну и савремену музику. Од 2004. године интерпретира дела на барокном виолончелу. Један је од оснивача ансамбла Београдски барок и Гудачког квартета Мокрањац. Био је члан ансамбала Luxembourg Sinfonietta, Nymbus и Balkan Baroque Band. Наступа са ансамблом Tempera Barocca, а од 2009. године је члан Ансамбла Метаморфозис. Наступао је на најзначајнијим домаћим музичким фестивалима, као и на истакнутим фестивалима у иностранству. По његовој поруџбини, у последњих пет година је настало више од 20 композиција различитих форми савремених композитора за соло виолончело, и за виолончело и клавир које су премијерно изведене у Србији и иностранству. Члан је Удружења музичких уметника Србије.
Мила Смиљковић (Београд, 1994) је завршила МШ Др Војислав Вучковић у класи Драгане Петровић. Основне и мастер студије виолине је завршила на ФМУ у Београду, у класи Марије Јокановић. Мастер студије виоле је завршила на Факултету уметности у Приштини у класи Томислава Милошевића. Као члан камерних састава, оркестара, и као солиста на виолини и виоли, наступала је у свим значајним салама у Београду и широм земље. Током школовања је освојила бројне награде на националним и међународним такмичењима. Члан је оркестара као што су Симфонијски оркестар РТС, Гудачи Светог Ђорђа, Макрис и Београдски симфоничари. Усавршавала се и сарађивала са бројним професорима и уметницима као што су Гордан Николић, Роман Симовић, Горан Кентера, Олга Ситковецки и Стефан Миленковић. Од 2019. године ради у МШ Мокрањац у Београду, као наставник камерне музике и као наставник виолине.
Mецосопран Наташа Рашић (Београду) је дипломирала соло певање на Академији уметности у Новом Саду и завршила мастер студије соло певања на ФМУ у Београду. Дипломирала је на Правном факултету Универзитета у Београду. Била је члан Оперског студија Народног позоришта у Београду Борислав Поповић, а од 2016. године је ангажована као солиста и хонорарни сарадник у Народном позоришту у Београду. Од 2019. године ангажована је као хонорарни сарадник у Позоришту на Теразијама у Београду. Остварила је бројне оперске улоге у земљи и иностранству. Члан је и оснивач музичког удружења и састава Барокни витраж који се бави извођењем и промовисањем барокне музике у Србији од 2015. године. Члан је Удружења музичких уметника Србије. Запослена је на Православном богословском факултету Универзитета у Београду.
Михаило Саморан је након завршене МШ Јосип Славенски, у класи проф. Предрага Стефановића, дипломирао, специјализирао и докторирао на ФМУ у Београду, на одсеку за извођачке студије – кларинет, у класи проф. Анте Гргина. Титулу доктора уметности стекао је, такође, и на докторским извођачким студијама камерне музике, у класи професора Горана Маринковића. Двоструки је финалиста конкурса Музичке омладине у Букурешту (2002) и Београду (2012). Осим бројних наступа у реномираним концертним просторима Београда, наступао је и као солиста са симфонијским оркестром ФМУ у Београду, УА МО Станислав Бинички и оркестром Camerata Serbica. Као камерни музичар редовно наступа са ансамблом Балканска камерна академија. Од сезоне 2003/2004. године је сарадник Београдске филхармоније, а од сезоне 2006/2007. године је њен стални члан.
Невена Мајдевац (Београд, 1990) је завршила МШ Др. Војислав Вучковић у класи проф. Дарка Радића, прве обое оркестра РТС-а. Учествовала је на републичким такмичењима из обое и камерне музике. Била и стални члан Омладинског оркестра Борислав Пашћан. Основне и мастер студије завшила је у Фиренци на Конзерваторијуму Луиђи Керубини код проф. Симонеа Бенсија. Током основних студија, у склопу размене студената, у Бриселу је провела годину дана учећи модерну и барокну обоу код проф. Паула Домбрехта. После студија радила је као прва обоа у Сарајевској филхамонији, и редовно наступала као камерни музичар. Свирала је у многим српским и европским оркестрима: Београдска филхармонија, Београдски симфоничари, New Trinity Baroque, Makris Симфонијски оркестар, Orchestra da Camera Fiorentina, Orchestra Toscana Classica, Orchestra Regionale Toscana, Ensemble San Felice. Од 2020. године ради као друга обоа у Српском народном позоришту у Новом Саду.
Резеда Грунчевски (Казањ, Русија 2001) је завршила школу певања у класи Галиулине Елвире у свом родном граду и Музичку школу у Тивту (клавир у класи Исидоре Јовичевић, и флауту у класи Бруне Матијевић). Завршила је СМШ Коста Манојловић у Београду у класи Александра Буркерта. Тренутно је студенткиња 4. године основних академских студија на ФМУ у Београду у класи Љубише Јовановића. Од 2016. године учествује у међународним и државним такмичењима на којима осваја награде. Наступа соло и у камерним и оркестарским саставима, као што су Лола класик, Дечија филхармонија и БЕОМ. Свирала је у Коларчевој задужбини, Сали Београдске филхармоније, Комбанк дворани, СКЦ-у, Сава центру, УК Пароброд, Конаку Кнегиње Љубице, КЦ Свилара… Наступала је на фестивалима као што су БУНТ, Фестум, КОМА, 2. регионални сусрети флаутиста.
Мери Бојић Радојчић је дипломирала и магистрирала клавир на ФМУ у Београду. Ради као виши уметнички сарадник на Катедри за дувачке инструменте на ФМУ. Сарађивала је и наступала са извођачима као што су Орел Николе (флаута), Кнут Сонстеволд (фагот), Матијас Алин (флаута), Станислав Аполин (виолончело), Агустин Леон Ара (виолина), Сара Чанг (виолина и флаутистима Љубиша Јовановић, Винсент Лукас, Џули Коидин, Дејан Гаврић, Матеј Зупан, Матјаж Дебељак, Гергељи Ицес, Мишел Белаванс и други. Била је учесник на Међунродној трибини композитора, Чело фесту, манифестацији Будва град театар и Флаута фест Београд. На Међународном такмичењу Петар Коњовић је више пута ангажована као официјелни пијаниста за најстарију категорију, као и на 37. такмичењу Музичке омладине у Београду.
