НЕБОЈША МИЛЕНКОВИЋ, ДОБИТНИК НАГРАДЕ „ЛАЗАР ТРИФУНОВИЋ“ ЗА 2023. ГОДИНУ

05.01.2024., 00:00

Добитник награде „Лазар Трифуновић“ за 2023. годину је Небојша Миленковић, историчар уметности, писац и грађански активиста.

Награда „Лазар Трифуновић“ се од 1993. године додељује са циљем да подстиче, развија и афирмише нове методолошке и интерпретативне моделе и приступе у писању о модерној и савременој визуелној уметности у штампаним и електронским медијима и представља једино стручно признање које мотивише критичко мишљење у овој области.

Жири у саставу Евгенија Блануша, виша кустоскиња Народног музеја, Ана Ереш, научна сарадница на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду, и Маја Станковић, теоретичарка, историчарка уметности и деканка Факултета за медије и комуникацију, је разматрао предлоге приспеле на конкурс за Награду за 2023. годину, као и друге јавно доступне доприносе критичком мишљењу о модерној и савременој уметности објављене током ове године, и донео одлуку да се награда додели историчару уметности и кустосу Небојши Миленковићу за текст „Збогом авангардо! О југословенској и новосадској уметничкој авангарди (1968–1972)“, који је објављен у Часопису за књижевност, уметност и културу Градац, број 225–226 (година 48).

Како су истакле чланице жирија, у студијском тексту који оцртава свеобухватан поглед на феномен нових уметничких пракси на југословенском простору са посебним освртом на појаве и протагонисте на новосадској уметничкој сцени, Небојша Миленковић пружа детаљну реконструкцију настанка и развоја неоавангардних и концептуалних уметничких пракси у локалној средини. Његов текст не задржава се на анализи ових феномена у изолованом оквиру домаће уметничке сцене, већ тенденције из локалног контекста сучељава са истовременим и идејно сродним појавама на интернационалном плану, али и са ширим друштвено-политичким и културним контекстом времена у коме су настале и на који су реаговале, и тиме нуди један слојевити историјски осврт на, како аутор назива, „последњу авангарду“ уметности на овим просторима. Инсистирајући на потенцијалу уметности да искорачи или превазилази постојеће и прихваћене форме деловања и понашања, Миленковић свој критички допринос писању о уметности темељи на детектовању и истицању оних стратегија уметничког деловања неоавангарди које се и данас намећу као актуелне, односно подстичу потенцијал уметности да открива и нуди алтернативне начине мишљења и ангажовања у савремености.

Небојша Миленковић (Ниш, 1971) историчар уметности, кустос, музејски саветник, писац и грађански активиста. Дипломирао историју уметности на Филозофском факултету у Београду. Од 2001. запослен у Музеју савремене уметности Војводине у Новом Саду као кустос Збирке концептуалне уметности. Кустоски приредио више десетина ауторских и монографских изложби. Уређивао југословенску хаику библиотеку Мацуо Башо (1989-1996), као и часопис за критику, историју и теорију уметности „Аномалија” (2005-2007). Текстове о књижевности, уметности, култури и политици објављује у многим регионалним новинама, часописима и на веб порталима.

Монографије: „Ich bin Künstler Slavko Matković” (2005), „Сзомбатхy арт” (2005), „владимир копицл: ништа још није овде али неки облик већ може да му одговара…” (2007), „Вујица Решин Туцић: Традиција авангарде” (2011), „Слободан Шијан: Мораћу да скренем!” (2013), „Натраг: Божидар Мандић и Породица бистрих потока” (2015) и „Илија Шошкић: Акционе форме” (2018, са Зораном Ерићем).

Историјско уметничке студије: „Звезда и њена сенка – Иконографске представе звезде петокраке у уметности социјалистичког и постсоцијалистичког друштва” (2006) и „Збогом авангардо!, О југословенској и новосадској уметничкој авангарди 1968 – 1972”, (тематски број часописа Градац, 2022).

Шест збирки песама, књига прича „О Хармсу и другим демонима“ (2016) као и романи „Нешто што страшно подсећа на живот: Кратка историја летења у Суботици“ (2019), те еротско-прихолошки трилер „Савршен антиталенат за срећу” (2021, 2022). Од стручних признања добитник је Награде ДИУС (2006), Награде Породице бистрих потока (2013) и Награде Павле Васић (2014).

————————————-

Лазар Трифуновић (1929 — 1983) био је српски историчар уметности, ликовни критичар и професор Универзитета у Београду. Био је члан и председник Југословенске секције AICA (Међународно удружење уметничких критичара). Лазар Трифуновић је стручно деловао у две основне области: као историчар (модерне) уметности и ликовни критичар, уз то и као професор Модерне уметности на београдском Универзитету и музеолог као директор Народног музеја, и оснивач и директор Галерије савремене уметности у Нишу. Трифуновић је био оснивач катедре за Модерну уметност на Филозофском факултету у Београду, где је предавао историју модернизма до краја живота.

Loading...