K. Kafka, sada ▪︎ Magdalena Placova: Život posle Kafke
Učestvuju: Magdalena Placova (autorka), Tihana Hamović (prevoditeljka) i Katarina Pantović (moderatorka)
Ko je bila Felice Bauer, žena koju su generacije Kafkinih čitalaca poznavale pretežno kao ljubiteljku mesnih jela, teškog nameštaja i preciznih satova?
Ko je bila žena koja se krila iza staložene naravi i srdačnog osmeha? Koliko je Kafkina senka uticala na njen život? Književna nauka nikada nije smatrala Felice vrednom samostalnog proučavanja, a malo se zna o njenom životu nakon odvajanja od čuvenog praškog pisca. Udala se, rodila dvoje dece i emigrirala u Ameriku. Četrdeset godina čuvala je pisma čoveka koji ju je ostavio.
„Kafka, to je samoća koja žudi. A ova čežnja je i nada, jer je izvor stvaralačke snage. To je pokretačka energija njegovog pisanja. Čežnja za punim životom, zajedništvom, Bogom, ljubavlju – svako može u prazan prostor da učita, šta želi. Možda je zato Kafka neiscrpan. A njegova su dela možda najviše komentarisani i proučavani tekstovi u istoriji književnosti, nakon Biblije.”
Magdalena Placova
Magdalena Placova je književnica i novinarka, kćerka dokumentariste Josefa Placa i spisateljice Ede Kriseove. Odrasla je u Pragu, gde je studirala na Fakultetu umetnosti Karlovog univerziteta, a studirala je i u SAD i Velikoj Britaniji. Od 2000. do 2006. često je boravila u zemljama bivše Jugoslavije sa svojim partnerom, filmskim montažerom Andrijom Zafranovićem. Od 2009. do 2012. živela je u SAD. Predavala je kurs o Francu Kafki na Univerzitetu u Njujorku. Trenutno živi sa suprugom i troje dece u Lionu u Francuskoj. Placova je radila kao urednica u magazinu „Literarni Novini” i nedeljniku „Respekt”. Radi kao stalni saradnik u raznim češkim časopisima. Piše i za medijski javni servis „Ceski Rozhlas”. Napisala je, između ostalog, romane Povratak devojke (2004), Aronov skok (2006), Anarhista (2013), Druga strana tišine (2018) i Život posle Kafke (2022), kao i zbirke kratkih priča So, ovca i kamenje (2003) i Reciklirani čovek (2008). Njene knjige su prevedene na nekoliko evropskih jezika.
Tihana Hamović diplomirala je na Katedri za bohemistiku Filološkog fakulteta u Beogradu. Prevodi češku poeziju, prozu, dramu, filozofiju i esejistiku. Aktivna je i kao konsekutivna prevoditeljka. Među njenim prevodima su dela Jahima Topola, Ladislava Klime, Jana Patočke, Bjanke Belove, Petre Hulove, Mareka Tomana, Zuzane Brapcove, Jane Šramkove, Jozefa Paneka, Petre Soukupove, Dore Kapralove, Kateržine Rudčenkove, Petra Hruške, Pavle Horakove. Radila je kao mentorka za češki jezik u okviru međunarodnog prevodilačkog projekta CELA. Bila je u žiriju za dodelu prevodilačke nagrade Cena Susanna Roth. Boravila je u Pragu kao stipendistkinja Češkog književnog centra. Članica je Udruženja književnih prevodilaca Srbije.
Katarina Pantović (Beograd, 1994) književna je kritičarka, teoretičarka i pesnikinja. Zaposlena je u Institutu za književnost i umetnost u Beogradu u zvanju istraživač saradnik. Osnovne i master studije završila je na Odseku za komparativnu književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, gde je trenutno na završnim godinama doktorskih studija. Objavila je dve zbirke poezije, kao i naučnu monografiju Aktuelna čitanja Kafkinog dela (Službeni glasnik, 2023). Sarađuje sa izdavačkim kućama Treći Trg i Srebrno drvo kao izvršna urednica. Članica je nekoliko žirija za književne nagrade. Živi i radi u Beogradu.
————————————-
Razgovor se održava u okviru Festivala K. u saradnji sa Austrijskim kulturnim forumom u Beogradu, Češkim centrom Beograd, Kulturnim centrom Beograda i mrežom EUNIC u Srbiji.
Ulaz na sve programe je besplatan.