„Нове сонате“ – ауторски концерт Ивана Бркљачића

Иван Бркљачић, композитор из Београда, дуго је сматрао да је жанр сонате музичка врста која је одавно превазиђена и у оквиру које савремени израз нема своје место. Ипак, у моменту стваралачке зрелости Бркљачић је самог себе изазвао одваживши се да компонује вишеставачну сонатну форму. Овим ауторским концертом, под називом Нове сонате Бркљачић жели публици да представи одабрани део свог сонатног стваралаштва насталог у последњих неколико година. Концерт је припремљен и реализован у сарадњи и уз подршку Сокоја, Културног центра Београда и Конака кнегиње Љубице.

Програм:
Иван Бркљачић
У одсјају Тимока из Књажевачке сонате за виолину и клавир (2021/23)
Душан Панајотовић, виолина
Иван Бркљачић, клавир

Соната Нови Талас (New Wave Sonata) за виолончело и клавир (2021/24)
Ђорђе Милошевић, виолончело
Бојана Димковић, клавир

Дуо сонатина за флауту и харфу (2024)
Сања Вукадиновић, флаута
Ирина Пејоска, харфа

Плава соната за две виолине (2021)
Мина Ђекић, виолина
Раде Живановић, виолина

О концерту:
Иван Бркљачић, композитор из Београда, дуго је сматрао да је жанр сонате музичка врста која је одавно превазиђена и у оквиру које савремени израз нема своје место. Ипак, у моменту стваралачке зрелости Бркљачић је самог себе изазвао одваживши се да компонује вишеставачну сонатну форму. У релативно кратком временском периоду настало је неколико соната/сонатина, кроз које је Бркљачић изнова открио богат потенцијал и могућности стваралачког израза унутар класичне форме каква је соната. Овим ауторским концертом, под називом Нове сонате Бркљачић жели публици да представи одабрани део свог сонатног стваралаштва насталог у последњих неколико година. Књажевачка корелира са чаробним малим местом на југоистоку Србије и дивним људима у њему, који сав свој сјај поносно рефлектују у реци Тимок. Nеw Wаvе успоставља везу са духом Београда са почетка oсамдесетих година 20. века и музичком заоставштином из тог периода. Дуо сонатина у фокус ставља идеју апсолутне музике, са жељом да се без било каквих ванмузичких утицаја у први план истакне важност музичара инструменталиста. Плава, као какав блуз на 2 виолине преноси емоцију туге, која пролазећи кроз катарзу на крају ипак доводи слушаоца до неизбежне наде.

Биографија композитора:
Иван Бркљачић, редовни професор Факултета музичке уметности у Београду, компоновањем се бави у протекле три деценије. Студирао је композицију на Факултету музичке уметности, где је дипломирао 2001. године у класи проф. Срђана Хофмана, магистрирао 2005. у класи проф. Зорана Ерића и докторирао 2012. на тему Истар – циклус насцентних музичких карикатура за сценско извођење у позоришном декору, под менторством проф. Срђана Хофмана. У периоду од 2015. до 2024. године обављао је дужност продекана за наставу Факултета.
Бркљачићеве композиције су део концертних репертоара у Београду и бројним градовима у Србији. Између осталих, издвајају се следећа извођења: премијера клавирског концерта IТ! са Александром Шандоровим, Бојаном Суђићем и Симфонијским оркестром РТС-а; премијера концерта за саксофон LOVE!, са Миланом Савићем, Данијелом Рајскином и Београдском филхармонијом; извођење композиције Откуцаји давно заборављеног сата у тумачењу диригента Феликса Милденбергера, а у оквиру обележавања сто година постојања Београдске филхармоније; те ауторски концерти одржани у великој дворани Студентског културног центра  (2016), Народном позоришту у Београду (2023), Легату Славенског (2024) и Великој дворани Коларчеве задужбине (2024).
Такође, Бркљачићеве композиције извођене су у Европи, САД, Канади, Бразилу, Аргентини, Јапану, Кини, Русији и Аустралији. Издвајају се извођења: премијера композиције Јinx за камерни ансамбл у Острави и извођење исте композиције у Сиднеју на отварању фестивала Светски дани нове музике; Кувада за кларинетски трио на Конзерваторијуму Санта Чечилија у Риму; премијера композиције Комад, колач, колаж за клавир четвороручно у Сали конзерваторијума у Вигу; Eleganza nuova за камерни гудачки оркестар у концертном простору Kaisersaal der Klaviergalerie у Бечу; Велики казан за квартет ударача, извођења на фестивалима Љубљанско лето, Загребачки бијенале, Кларафест (Брисел) и Бемус; Yellow Clown извођење у Брижу на Фестивалу Светски дани нове музике; извођење три Бркљачићеве композиције у салама Националне библиотеке и Факултета за музику у Буенос Ајресу; премијерно извођење композиције Зврк у верзији за пиколо и секстет флаута на фестивалу Piccolo masters у Москви.
Иван Бркљачић је компоновао музику за преко четрдесет позоришних представа (64, Трст, Бог масакра, Рањени орао, Рибарске свађе, Амадеус…), играни филм (Устаничка улица) и ТВ серију (В ефекат). Као атипични пример примењене музике, која је настала као музика за књигу, у мају 2025. године, у издању Ариус-а објављена је књига Одмрачење Сунца аутора Саше Јованчевића, за коју је Бркљачић написао музику.
Добитник је Мокрањчеве награде, Статуете Софест-а и награде часописа Музика класика, те захвалница Факултета музичке уметности и Удружења композиотора Србије.
Иван Бркљачић се више од двадесет година бави педагошким радом, кроз фокус на предметима Музички облици и Аранжирање. Као резултат бављења педагогијом настао је уџбеник под називом Од музичког тока до музичке форме, објављен 2022. године.

Биографије извођача:
Виолиниста Душан Панајотовић је доцент Факултета музичке уметности. Осим тога, делује и као оснивач и менаџер музичког фестивала У част Предрага Милошевића у родном Књажевцу, а такође и као градитељ виолина. Током каријере је освојио многобројна признања и награде у Србији, Немачкој, Шпанији и Северној Македонији. Као солиста је наступао на музичким фестивалима у Србији, Италији, Немачкој и Шпанији. Деловао је као заменик концертмајстора БГО Душан Сковран, а тренутно је на позицији концертмајстора Ансамбла 13 гудача.

Ђорђе Милошевић је један од водећих виолончелиста у Србији. Завршио је студије на Факултету музичке уметности у класи проф. Сандре Белић, а као стипендиста Министарства културе и образовања Луксембурга, усавршаво се на Националном музичком конзерваторијуму. Један је од оснивача ансамбла Београдски барок и гудачког квартета Мокрањац. Редовно одржава солистичке реситале и наступа у оквиру камерних састава, а на његову иницијативу је у последњој декади настало преко тридесет композиција српских аутора, које је Милошевић премијерно извео у различитим градовима Србије и у иностранству. Тренутно је запослен на месту директора МШ Станислав Бинички.

Бојана Димковић је свестрана уметница која своју разноврсну каријеру води као пијанисткиња, чембалисткиња и камерни музичар. Запослена је на Факултету музичке уметности у својству уметничког сарадника. Носилац је Henry Richardson награде и стипендиста је фондације Wall Trust, а њени концертни ангажмани укључују извођења у Србији, Словенији, Црној Гори, Италији, Ирској, Великој Британији, Норвешкој, Пољској и Исланду. Посебно издваја она у салама Wigmore Hall, Royal Festival Hall, St. John’s Smith’s Square, St. Martin-in-the-Fields, Royal Opera House, као и у Бакингемској палати. Оснивач је дуа Шумањски/Димковић који својим програмима публици представља неоткривена и заборављена дела.

Ирина Пејоска је надарена млада харфисткиња која је освојила преко 20 награда на такмичењима у земљи и иностранству, од којих је четрнаест првих и пет награда лауреат такмичења. Уз то, издвајају се и Награда града Београда за стваралаштво младих у области уметности, Светосавска награда, као и универзитетско признање Студент генерације. Осим сталних солистичких реситала и камерних наступа, свирала је као солиста са оркестрима Метаморфозис, Симфонијским оркестром ФМУ и Симфонијским оркестром Филолошко-уметничког факултета.

Сања Вукадиновић, рођена у Београду, већ више од деценије успешно гради своју каријеру у Немачкој, најпре студирајући флауту у Нирнбергу и Есену, а затим је била ангажована као члан Дортмундске и Есенске Филхармоније, као и Театра у Мајнингену. Освајала је бројне награде на такмичењима у Италији, Румунији, Холандији и Србији. За концертну сезону 2024/25. публика у Србији има прилику да је слуша као соло флаутисткињу Београдске филхармоније.

Мина Ђекић, чланица Ансамбла 2К+ за савремену музику, тренутно делује као вођа деоница других виолина у Симфонијском оркестру Народног позоришта Републике Српске у Бањалуци. Музичко образовање је стекла у Новом Саду и Београду, а била је чланица оркестара у Србији, Шпанији, Црној Гори и Аустрији. Наступала је као солисткиња са новосадским оркестром Камерата и Оркестром Академије уметности. Педагошким радом бавила се у МШ Коста Манојловић и МШ Станислав Бинички у Београду. Активна је у различитим културним и уметничким пројектима града Зрењанина.

Раде Живановић је музичко образовање стицао у Београду и Норвешкој. Након различитих оркестарских ангажмана у Србији, Чилеу и Норвешкој, тренутно је запослен у оквиру деонице првих виолина у Симфонијском оркестру Народног позоришта Републике Српске у Бањалуци. Као педагог делује у музичким школама у Вршцу и Зрењанину.

Иван Бркљачић се тек након тридесет година бављења композиторским радом одважио да изађе на сцену као пијаниста и да наступи изводећи своју музику. Најпре на својим ауторским концертима (2023, 2024), а затим и у емисији РТС-а Волим класику.