Сто година од рођења композитора Мортона Фелдмана

Поводом јубилеја – сто година од рођења америчког композитора Мортона Фелдмана (1926–1987), композитор, пијаниста и диригент Ијан Вилсон, извешће његову седамдесетоминутну композицију за клавир из 1985. године „For Bunita Marcus“. Након извођења, уследиће разговор о самом делу, али и о остатку Фелдамновог опуса.

Амерички композитор Мортон Фелдман рођен је 12. јануара 1926. године у Њујорку. Како није желео традиционално музичко образовање, учио је композицију приватно, а радио у породичној фирми са одећом у Њујорку. Године 1973, постао је професор композиције на Универзитету државе Њујорк у Бафалу, где је предавао све до своје смрти 1987. године. Стварао је под утицајем апстракнте визуелне уметности, а његова музику одликују неразвојни, неоргански односи који доприносе препознатљивој естетици заустављеног или дезоријентисаног времена.

Мортон Фелдман
For Bunita Marcus (1985)

Биографија:
Ијан Вилсон је композитор, пијаниста, диригент и уредник рођен у Северној Ирској. Компоновао је преко 250 дела различитих жанорва која су извођена и емитована на шест континената.
Као пијаниста Ијан је премијером извео композиције које су специјално за његаписали композитори као што су Колин Рајли, Стивен Гарднер, Дирдра Мекеј и Дејвид Морис. Такође је остварио прва извођења у Ирској композиција Мортона Фелдмана, Лучано Берио, Арво Парт, Мајкл Финиси, Џудит Вир, Милан Михајловић и Хауард Скемптон.
Као диригент водио је многе хорове, ансамбле и оркестре као што су Ensemble Musikfabrik, Ulster Orchestra, Ficino Ensemble, Chamber Choir Ireland и Cork Fleischmann Symphony Orchestra.
Вилсон је члан ирског националног удружења ументика Aosdán, а његова дела објавиле су издавачке куће G. Ricordi & Co. Ltd и Universal Edition.

Неколико речи Ијана Вилсона о композицији For Bunita Marcus: 
У овом ремек-делу из касног периода, Мортон Фелдман ствара седамдесетоминутни пејзаж у коме звук као да лебди изнад тишине. Покрети су оскудни, понављајући, суптилно варирани – лебде попут променљивих патерна у тканом материјалу, уметничкој форми коју је Фелдман веома ценио. Уместо да се креће ка врхунцу, музика се развија као дуг, нежно дишући континуум, позивајући слушаоце у стање где време постаје нежно еластично. Посвећено његовој блиској пријатељици и сарадници Бунити Маркус, дело постаје интимна медитација: крхка нит мисли исцртана са изузетним стрпљењем и јасноћом.