Четрдесет година музичког програма Културног центра Београда

Током четрдесет година постојања музичког програма Културног центра Београда, одржано је око четири хиљада концерата, а наступило је сигурно преко хиљаду извођача. Овим поводом окупили су се музичари чији су наступи били почетак и темељ нашег програма, и они који су чинили фестивалске програме који су обележили прве деценије постојања. Заједнички ћемо прославити јубилеј музицирањем у Ликовној галерији (где је све и почело) и Галерији Артгет (где траје данас, сваког понедељка…).

Понедељак, 8. јун 2026.
19.00 – 22.00
Ликовна Галерија и Галерија Артгет Културног центра Београда

Учествују:
Конзорт флаута Јаков Срејовић
Ученици Одсека за традиционално певање и свирање МШ Мокрањац у Београду
Студенти камерне музике Департмана музичке уметности Академије уметности у Новом Саду
Милош Раичковић
Данијела Поповић
Наташа Митровић
Ансамбл Ренесанс
Весна Станковић
Татјана Шурев
Лидија Станковић
Анета Илић
Нада Колунџија
Сандра Белић
Љубиша Јовановић
Биљана Горуновић
Соња Калајић
Владимир Глигорић
Дражен Тиквеша

Програм води:
Нена Михајловић Влајковић, уредница музичког програма у периоду 1986–2010

Музика је најмоћније средство васпитања. Музика је нарочито важна у духовном и моралном васпитању младих. Њени ритмови и мелодије дубоко продиру у унутрашњост душе и доносе јој отменост, склад и лепоту. Подстицањем љубави према лепом и добром ствара се хармонична и праведна личност, која је спремна да служи заједници.

Тако је говорио Платон, пре више од две хиљаде година, а ми нисмо могли ни да наслутимо пре четрдесет година, да ћемо у периоду који је пред нама, све до данашњих дана, остваривати његове поуке, убеђени у смисленост и значај онога што радимо.

Почели смо 1986. године, као део програма Београдског лета, доста храбро и одважно, ангажујући одмах већ афирмисане музичаре наше земље. Међутим, убрзо смо схватили да подијум Ликовне галерије Културног центра Београда треба уступити пре свега младим музичарима, којима афирмација тек предстоји. Многи талентовани музичари своје прве кораке начинили су управо овде, код нас, у редовном програму Концерата у Галерији. Дали смо им још један подстицај, директан пренос њиховог музицирања на таласима Програма 202 Радио Београда, у емисији Драгстор озбиљне музике који је водио Дејан Ђуровић. Концерти су тада почињали у поноћ. Такав је био и њихов назив – Поноћни концерти озбиљне музике. Била је то атракција за наш град. Ликовна галерија је углавном била препуна, а у публици би се увек нашло и неколико странаца, шетача Кнез Михајловом улицом.

Ентузијазам је био велики, и код музичара, али и код нас, организатора. Узрастали смо заједно. Они, освајајући нове подијуме, а ми, ширећи музику на циклусе нових концерата, на фестивале, на сарадњу са бројним иностраним културним центрима, са установама културе широм Југославије.

Тако су настали фестивали Флаута увек и свуда (десет година постојања), Пролећни фестивал камерне музике (десет година постојања), Септембарске вечери духовне музике у Саборној цркви (четири године), Фестивал Дани оргуља – Dies organorum у Катедрали Блажене Д‌јевице Марије (до сада двадесет пет година), Фестивал Ars vivendi clavicembalum (до сада двадесет две године), као и фестивали Етно фестивал, Фестивал кларинетиста, Фестивал Децембар свира џез.

Од посебног значаја, у правцу едукације, сигурно је десетогодишње постојање Интерпретативног студија виолине професора Дејана Михаиловића из којег су израсли врхунски виолинисти наше земље, али и Летња школа оргуља, као пратећи програм Фестивала оргуља, коју воде извођачки виртуози и педагози, учесници нашег фестивала, оргуљаши угледних европских подијума и универзитета.

Осим у споменутим просторима, а пре свега у простору Културног центра Београда, наше концерте реализовали смо и на другим местима у граду: у Уметничком павиљону Цвијета Зузорић, у Атријуму Народног музеја, у галерији Прогрес, на Коларцу… Концерти афирмисаних уметника из земље и иностранства најчешће су одржавани у Свечаној сали Скупштине града Београда. Незабораван је концерт уметника из Јапана и музицирање на њиховим традиционалним инструментима. Свакако, сећамо се и атрактивне изложбе традиционалних музичких инструмената из Индонезије, уз концерт извођача, одевених у традиционалне костиме своје земље.

Ово је само један кратак увид у музички програм Културног центра Београда. Ако бисмо набрајали, дуго би трајало… Ипак, поменимо и заједнички концерт српских и француских музичара у нашем Културном центру у Паризу, у директном преносу у емисији Драгстор озбиљне музике, као и четворомесечну размену и промоцију најталентованијих младих уметника из Србије и Словеније, такозвани Културни мост, такође у директном преносу на таласима oве емисије. Било је то југословенско културно јединство у етру. Истовремено, и једна од последњих културних сарадњи земље која нестаје. Југославије!

Током четрдесет година постојања музичког програма Културног центра Београда, одржано је око четири хиљада концерата, а наступило је сигурно преко хиљаду извођача. И упркос важности и лепоти свих програма, чини нам се, након свега, да је најдрагоценија подршка младим музичарима и помоћ у њиховим првим концертима, и наша стрпљивост да након прве, добију и другу шансу, и трећу…, све док не учврсте своје кораке и задобију крила. Неки од њих, закорачили су и на светску музичку сцену, па нам сада долазе као гости, а ми их са посебним емоцијама слушамо из публике. Афирмација управо овог програма (већ дуго, одвија се у галерији Артгет КЦБ-а) подстицајна је за младе музичаре који долазе на светлост музичке сцене, што указује на виталност наших програма и на привлачност озбиљне музике, упркос великој конкуренцији других опредељења у музичком стваралаштву.

Надамо се да ће се у годинама које долазе овај тренд наставити, и да ће се временом број наших јубилеја повећавати.

Нена Михајловић Влајковић

Фотографије из архиве КЦБ, фотограф: Зоран Павловић