Savremeni mitovi spasenja: kultura samopomoći i njeni junaci, između iskupljenja i isceljenja

Razgovor povodom knjige „Iskupitelj i iscelitelj“ Nikole Mikića

U razgovoru učestvuju Nikola Mikić, autor knjige i psihijatar, Milica Ćuković, književna teoretičarka i naučna saradnica Instituta za književnost i umetnost, Stefan Tićmi, pisac, Mihailo Ilić, psihijatar i jedan od autora i osnivača podkasta Dva i po psihijatra i Petar Jevremović, psiholog, profesor i autor čiji rad povezuje psihoanalizu, filozofiju, teologiju, muziku i književnost.

Urednica književno-tribinskog programa i moderatorka: Jelena Vukićević

——————————————————-

Šta nam govori činjenica da su psiholozi postali zvezde našeg doba? Zašto savremena kultura, u vremenu krize autoriteta i raspada velikih priča, ne prestaje da traga za novim figurama spasenja? Da li se iza jezika samopomoći krije nova mitologija savremenog čoveka?

Knjiga Iskupitelj i iscelitelj Nikole Mikića nastaje upravo na tom mestu susreta psihijatrije, književnosti i kulturne teorije. U središtu njenog interesovanja nalaze se Džordan Piterson i Gabor Mate, dve izuzetno uticajne figure savremenog trenutka, čija dela autor čita kao složene narative iskupljenja i isceljenja. Polazeći od poststrukturalističke tradicije i oslanjajući se na iskustvo psihijatrijske prakse, Mikić ispituje načine na koje se psihologija pretvara u pozornicu, analiza u propoved, a javni govor u performans.

Umesto da priručnike za samopomoć posmatra kao skup saveta za bolji život, Iskupitelj i iscelitelj ih čita kao kulturne tekstove koji oblikuju naše predstave o patnji, odgovornosti, traumi, slobodi i mogućnosti promene. Tako nastaje knjiga koja istovremeno pripada književnoj kritici, esejistici i psihijatriji, otvarajući prostor za dijalog između različitih disciplina i iskustava.

Iz različitih perspektiva, književne, psihološke, filozofske – učesnici razgovora pokušaće da osvetle pitanja koja ova knjiga postavlja: zbog čega danas tražimo iscelitelje i iskupljitelje, kakve priče želimo da čujemo i šta nam te priče govore o vremenu u kojem živimo.

——————————————————-

Nikola Mikić (1988, Banja Luka), psihijatar i pisac, saradnik ,,Kulturnog dodatka“ beogradske Politike, piše eseje i kratke priče, objavljivao je u više štampanih i elektronskih medija (časopis ,,Kritika“ Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Beograd, ,,Književne novine“, ,,Rukopisi 40“, itd). Njegova prva knjiga ,,Iskupitelj i iscelitelj” izašla je nedavno u ediciji ,,Elementi” Izdavačke knjižarnice Zorana Stojanovića.

Milica Ćuković (1987, Pančevo), osnovne, master i doktorske studije završila na Kateddri za srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima Filološkog fakulteta u Beogradu. Radi u Institutu za književnost i umetnost u Beogradu, na naučnom odeljenju „Srpska književnost i kulturna samosvest“. Bavi se istorijom srpske književnosti, teorijom književnosti i savremenom srpskom poezijom.

Mihailo Ilić (Smederevo), završio medicinski fakultet u Beogradu, kao i specijalizaciju psihijatrije. Zaposlen kao psihijatar na Institutu za mentalno zdravlje. Jedan od autora i osnivača podkasta Dva i po psihijatra, kao i internet saradnik portala Velike Priče.

Stefan Tićmi (Leskovac, 1992) Objavio je knjige: U’vatile me lutke (2015), Ja sam Akiko (2018), Kaput od mahovine (2020), Guguto memeto (2023), Tata kaže gambit (2025). Zbirka U’vatile me lutke prevedena je i prilagođena osobama sa oštećenim sluhom, dok je roman Ja sam Akiko prodat u više od 25.000 primeraka, doživeo niz umetničkih adaptacija – animirani film, mural, grafičku novelu, kao i više pozorišnih predstava koje se izvode u zemlji i regionu. Po romanu Guguto memeto snimljen je kratki igrani film. Njegova dela uvrštena su na prestižnu listu White Ravens Međunarodne omladinske biblioteke u Minhenu. Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Leskovca za doprinos kulturi, afirmaciji dečje književnosti i društvenom angažovanju, kao i nagrada: Politikinog zabavnika (dvostruki dobitnik), Maleni cvet, Dečja knjiga godine na Međunarodnom festivalu „Trg od knjige“, Zmajev pesnički štap i drugih. Živi i radi u Beogradu.

Petar Jevremović, psiholog, kao profesor zaposlen na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. U svojim knjigama i tekstovima bavi se psihoanalizom, filozofijom, teologijem, muzikom i književnošću.