СЛИКЕ КОЈЕ УХОДЕ ▪︎ Аутор концепта и кустос: Павле Бановић
Излагачи: Теодор Копицл, Ивана Ивковић, Карла Црнчевић, Бехшад Тајамол, Јасмина Хадад, Ивања Тодоровић, Сара Безовшек
Слике које уходе полазе од питања шта фотографију данас чини потенцијално опасном. У времену у којем се слике масовно производе, дистрибуирају и конзумирају, фотографија више није само запис стварности, већ друштвена ситуација са низом активних чинилаца. Она документује, разоткрива, контролише, даје или одузима моћ, потврђује или одузима нечији статус субјекта.
Можда зато слике данас не треба разумети само као опасне, већ и као слике које уходе. Оне прате догађаје, људе и друштвене промене, бележе оно што би могло бити заборављено, враћају се из архива и појављују у новим контекстима. У дигиталном простору настављају да круже, мењају власнике и значења, улазе у алгоритме, базе података и системе надзора. Али и саме могу бити предмет нашег ухођења: претражујемо их, присвајамо, сакупљамо и поново повезујемо. Ухођење тако није само питање надзора, већ и способности слике да опстане, да настави да делује и да се враћа као документ, доказ, сведочанство или нежељени траг.
Зато се на изложби фотографија посматра као друштвена ситуација, кроз однос између савремених слика и фотографских архива. Ако су слике данас дигиталне, лажиране, алгоритамске, сакривене, крадене, сиромашне, хронично онлајн, политизоване, спаљене, перверзне, насилне и опасне, нераздвојиве од савремених облика насиља и контроле, шта нам архиви говоре о њиховој улози – и какве ћемо слике данашњице једног дана сматрати вредним чувања?
Слике које уходе отварају и питање моћи фотографије: могу ли слике постати доказ, сведочанство, средство отпора, али и оруђе контроле? И какву улогу у томе имају институције културе у времену када је визуелно документовање свеприсутно, а системи опресије и надзора и даље опстају?
Сара Безовшек је новомедијска уметница која ради у пољима интернет уметности, експерименталног филма и графичког дизајна. Њена пракса заснива се на апропријацији и реинтерпретацији материјала са интернета и из популарне културе, кроз које истражује колективни имагинаријум и засићене пејзаже савремених дигиталних медија. Живи и ради у Љубљани, где је завршила мастер студије на Академији ликовних уметности и дизајна. Излагала је међународно, између осталог у Fotomuseum Winterthur, C/O Berlin и Zachęta Националној галерији. Добитница је Гран При награде фестивала FeKK 2021. и награде Весна за најбољи експериментални филм 2022. године.
Теодор Копицл је фотограф, графички дизајнер и визуелни уметник. Завршио је студије инжењерског и графичког дизајна на Факултету техничких наука. Фотографијом се бави од 2018, а професионално од 2020. године. Његова пракса првенствено се заснива на документарној фотографији, са фокусом на културу младих. Фотографије настају у клубовима, на догађајима и музичким фестивалима, као и у свакодневном животу алтернативних омладинских сцена.
Карла Црнчевић је драматуршкиња и филмска радница чија пракса истражује политику слике и звука кроз различите формате и начине рада. Њени видео и филмски радови приказивани су и награђивани на међународном нивоу. Завршила је мастер студије драматургије на Академији драмске умјетности у Загребу и филмску режију на EQZE у Сан Себастијану. Једна је од оснивачица Кино Unseen, иницијативе посвећене ревитализацији биоскопских простора.
Бехсхад Тајамол је мултидисциплинарна уметница чија пракса истражује пресеке друштвено-политичких структура, језика, сећања и проживљених искустава. Посебно се бави политичким димензијама језика, гласа и меморије, истражујући процесе формирања личног и колективног сећања и њихову улогу у обликовању историјске свести. Студирала је вајарство на Универзитету уметности у Техерану, а 2023. завршила је Meisterschüler*innen програм на Универзитету уметности у Бремену.
Ивања Тодоровић је визуелни уметник који студира на Одсеку Нови медији Факултета ликовних уметности у Београду. Његова пракса обухвата перформанс, инсталацију, видео, фотографију и поезију, а најпрецизније се може описати као постмедијска. Радови често настају у јавном простору и баве се маргинализованим заједницама, системима контроле и политичким потенцијалом уметности. Добитник је Телеком награде 2023. године, а учествовао је и у програму Ослобођени СКЦ током протеста 2024/25.
Ивана Ивковић је визуелна уметница која ради у пољима цртежа, перформанса и хибридних постмедијских пракси. Завршила је мастер студије цртежа и докторске студије перформанса на Факултету ликовних уметности у Београду. У свом раду истражује род, идентитет, стереотипе и друштвено-политичке структуре, често користећи мушко тело као перформативни медиј. Излагала је међународно, између осталог у Хумболт форуму, музејима савремене уметности у Београду и Атини и галерији EIKON Schauraum у Бечу. Заступају је галерије Eugster II Belgrade и Клемм Којић, а већ годинама сарађује са IFA – немачким Институт за односе са иностранством.
Јасмина Хадад је уметница која живи и ради у Бечу. Кооснивачица је колектива/простора school и предаје на Одсеку за примењену фотографију на Универзитету примењених уметности. Јасминина уметничка пракса је укорењена у фотографији и често се шири на различите медије, као што су звук, скулптура и сценографија. Њен рад се бави историјом фотографије и њеним империјалним пореклом, портретом и чином портретисања. Преиспитујући постмодерне малаксалости, њен рад указује на различите облике културног изражавања, истражујући како су они нераскидиво повезани и како се њихов међусобни утицај манифестује кроз естетику.
————————–
Павле Бановић: Слике које уходе
————————–
Изложбу је подржао Аустријски културни форум, Београд