Критичари су изабрали 2026: ТО ЈЕ САМО КРАЈ СВЕТА

Кустоскиња изложбе: Софија Миленковић

Уметници и уметнице: Марија Аврамовић и Сам Твајдејл, Павле Бановић и Јелена Николић Лидија Делић, Ива Кузмановић, Тамара Спалајковић, Јакуб Дањек и Данијел Рајмон

У циклусу Критичари су изабрали – традиционалној изложби која се као рецепција критичара савремене визуелне уметности у Ликовној галерији континуирано организује од 1967. године – Софија Миленковић,  историчарка уметности и добитница  Награде „Лазар Трифуновић“ за 2020. годину,  приредила је изложбу под називом То је само крај света, за 2026. годину.

Изложба То је само крај света представља уметнице и уметнике које повезује интересовање за спекулацију о световима који чине дисконтинуитет са светом нашег емпиријског искуства и/или за испитивање потенцијалних сценарија блиске или далеке будућности. Спроведени кроз методолошки оквир одређен појмовима научне фантастике, грађења светова (worldbuilding) и спекулације, њихови радови конституишу различите алтернативне реалности и светове (будућности) који се превасходно замишљају као дистопије упућене ка некој врсти пропасти или настају као резултат њених последица. Чак и када имају форму симбиотске утопије, полазиште за њихов настанак представљају неки од ургентних проблема данашњице, попут односа људског према не-људском, дисфункционалности доминантних система и свеприсутности технологије. Док нам скрећу пажњу на ове проблеме и подстичу нас на размишљање о њиховим узроцима и последицама, системској и структуралној повезаности, као и потенцијалним решењима, окупљена истраживања отварају нам простор и за рефлексију о амбивалентном односу који имамо према њима и месту која они заузимају у нашој свакодневици.

Софија Миленковић је истраживачица-сарадница на Филозофском факултету Универзитета у Београду, при Институту за историју уметности. Докторанткиња је на Одељењу за историју уметности на истом факултету, где је завршила основне и мастер студије. Мастер студије историје уметности завршила је и на Универзитету Париз 1 Пантеон-Сорбона, као стипендисткиња Владе Француске. Њен истраживачки фокус је на модерној уметности, транснационалној историји уметности и уметничким везама између Београда и Париза. Ауторка је научних и стручних радова, текстова за каталоге и приказа. Сарадница је на пројекту Хронологија излагања скулптуре у Србији 1945–2000. Добитница је Награде „Лазар Трифуновић” (2020).

————————–

Текст Софије Миленковић ”То је само крај света” можете преузети ОВДЕ.

————————–

О уметницима:

Марија Аврамовић (Београд, Србија) и Сам Твајдејл (Херефорд, Велика Британија) раде заједно као уметнички дуо Ксеноанђел од 2017. године. Марија је завршила један мастер на ФЛУ у Београду, а други на ENSBA у Паризу, а Сам је самоуки програмер са дипломом музикологије са Универзитета у Ливерпулу. Њихова уметничка пракса заснива се на идејама „world building-а“ – на стварању фиктивних универзума и причању прича. Различита искуства довела су их до мултидисциплинарног приступа који обухвата анимације у реалном времену, генеративну уметност, VR и AR, као и сликарство, инсталације, писање и музику. Од почетка сарадње њихови радови истражују симбиотске односе, анимизам, коегзистенцију, хибридне форме и односе у фиктивним пејзажима.
https://xenoangel.com/

Павле Бановић је рођен 1998. године у Београду и тренутно живи и ради у Бечу. Излагао је и сарађивао са просторима у Београду, Љубљани, Њујорку, Бечу, Новом Саду и Барселони. Добитник је награде YVAA за Србију 2023. године, а био је и учесник програма Futures Photography 2024, за који га је номиновао фестивал Organ Vida. Био је члан младог уметничког колектива Институт за Аплауз, као и пројекта D.U.O – Друштво удружене одговорности.
https://pavvvlebanovic.cargo.site/
@pavvvle

Јакуб Дањек је милтимедијални уметник/хакер који живи и ради у Брну. Кроз спекулативне научнофантастичне светове он гради мостове који се могу истопити, прећи или поново изградити. Користећи 3Д технологије и приступе формалног филма, он посматра сајбер-простор попут тајног агента, с тамним наочарима, у уским фармеркама и са малим радаром, спремно вребајући свако зло које се у њима крије.

Лидија Делић (1986, Никшић) живи и ради у Београду. Дипломирала је сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду (2010), а докторске уметничке студије завршила у оквиру програма Вишемедијска уметност Универзитета уметности у Београду 2015. године. Од 2012. године активно ради као чланица и организаторка Уметничког простора У10. Године 2017, Лидија је представљала Србију на 18. Међународном бијеналу младих уметника Европе и Медитерана (BJCEM), у Тирани, у Албанији. Финалисткиња је награде Димитрије Башичевић Мангелос за 2017. годину, а 2018. и 2024. године излаже на 57. и 60. Октобарском салону у Београду. Године 2019. је била на резиденцијалном програму у Њујорку у организацији Balkan Project и Швајцарског института из Њујорка. Лидија је била једна од представница Црне Горе на 59. Бијеналу у Венецији. Године 2025. године излаже у HALLE FÜR KUNST Steiermark у Грацу у Аустрији. Од 2021. године запослена је на Факултету ликовних уметности у Београду у звању доцента.
www.lidijadelic.com

Ива Кузмановић је рођена 1984. године у Београду, где је 2011. дипломирала на Одсеку за сликарство у класи професора Чедомира Васића, на Факултету ликовних уметности. Од 2007. је чланица NKA/ICA, организације која је под покровитељством и вођством Биљане Томић током десет година (2000–2010) организовала интернационалне радионице на којима је Ива Кузмановић учествовала као уметница и културна медијаторка. Од 2012. године, као саоснивачица Уметничког простора U10 и редовна чланица Колектива У10, учествовала је као организаторка, кустоскиња или уметница у многобројним групним и самосталним изложбама и другим пројектима у области културе и уметности. Од 2024. године, запослена је као асистенткиња на Факултету ликовних уметности у Београду. Основни медиј који Ива Кузмановић користи је слика, најчешће уље на платну. У својој пракси изражава се и кроз проширене медије, употребом звука, видеа, неонског светла и других материјала и елемената амбијенталних инсталација. Аркадијски пејзажи, memento mori мотиви, прикази џунгле или авионских несрећа чести су мотиви које уметница користи, обрађујући теме темпоралности, ескапизма и фаталистичког.

Јелена Николић (1990) посматра, прилази, увећава, понавља. Занимају је обичне ствари. Од малих ногу сања да буде сликарка и пливачица. Студирала је на Факултету ликовних уметности у Београду, где је завршила основне студије на Одсеку за сликарство и мастер студије на Одсеку за нове медије. Имала је четири самосталне изложбе и учествовала на више групних изложби и радионица у земљи и иностранству. Живи и ради у Београду.

Данијел Рајмон је бивши професионални фудбалер, а сада професионални уметник фокусиран на границу између нихилизма и активизма. Тренутно живи у Брну, у Чешкој.
https://daniel-rajmon.com/

Тамара Спалајковић (1996, Београд) је уметница и истраживачица чији рад обухвата видео, звук и интердисциплинарне приступе темама критичког урбанизма. Тренутно похађа докторске студије на Факултету ликовних уметности Техничког универзитета у Брну, где ради на уметничко-истраживачком пројекту у оквиру ког, између осталог, настају и документарно-фиктивни видео радови који истражују утицај урбанизације на суживот у градовима. Паралелно са истраживачким радом, заједно са Данијелом Рајмоном има бенд Keiko Sei, а под именом hiding season ствара експерименталну електронску музику. Од јесени 2025. ради као асистенткиња у Кабинету за аудиовизуелне технологије на FaVU VUT. Добитница је награде Jozef Hlávka за истраживаче (2025), а раније је подржао и Фонд за младе таленте Доситеја.

Софија Миленковић (биографија наведена у тексту изнад).