13. Међународни фестивал „Чембало, жива уметност“ – „У знаку плектурма“

Гитариста Срђан Тошић и чембалиста Милан Поповић, професори ФМУ у Београду, оформили су дуо како би истраживали спој два сродна, а опет далека инструметна. Концерт подржали ФМУ и Цебеф.
Вечерашњи реситал истражује могућности дуа чембала и гитаре на све начине, кроз различите музичке епохе: кроз звучно ремоделирање барокних предложака (Купренови комади писани за два инструмента), дијалог чембала и гитаре у делу необарока (Родригова Фантазија за џентлмена), транскрипције предкласичних хитова (Бокеринијев Фанданго) и музику оригинално компоновану за чембало и гитару (Соната Мануела Понсеа).

Програм:
Франсоа Купрен
Комади за клавсен (transcriptions en trio)
La Juillet
Musete de Choisi&Musete de Taverni
La Letiville

Карл Марија фон Вебер
Дивертименто у Це-дуру за гитару и чембало, оп. 38
Andante – Con grazia
Andante con Variazioni (4)
Polacca – Grazioso

Мануел Понсе
Соната за чембало и гитару
Allegro Moderato        
Andantino    
Allegro Non troppo e piacevole

Хоакин Родриго
из Фантазије за џентлмена
II Españoleta y fanfarria de la caballería de Nápoles
III Danza de las hachas

Луиђи Бокерини
Интродукција и фанданго за гитару и чембало

Концерт се изводи на чембалу: Neupert, Modell Bach

Инструмент овог типа конструисан је у првој половини 20. века са циљем спајања барокне традиције и модерних конструкцијских достигнућа у градњи чембала. Највећа разлика и новина у односу на барокна чембала, огледа се у постојању система педала помоћу којих су могуће брзе промене и разноврсне комбинације регистара (различитих тонских боја), потребне за извођење савремене музике. Током највећег дела 20. века, овакав тип инструмента представљао је окосницу у извођењу барокне и модерне музике за чембало.

Биографије:
Срђан Тошић (Београд, 1961) је истакнути српских гитариста. На концертном подијуму је од 1985. године. Одржао је велики број концерата, како солистичких тако и са оркестрима, изводећи велики број дела, почев од епохе ренесансе па до капиталних дела музике 20. Века. Учесник је многих реномираних фестивала у земљи и окружењу (БЕМУС, БЕЛЕФ, Међународна трибина композитора, Мокрањчеви дани, Новосадско лето, Будва град театар, Гитарарт и др.). Гостовао је широм бивше Југославије, као и у Бугарској, бившем СССР-у, САД, Словенији и Грчкој. Активно се бавио и камерном музиком, наступајући у дуу са гитаристом Александром Хаџи-Ђорђевићем, оперском певачицом Дубравком Зубовић и флаутистом Љубомиром Димитријевићем. Добитник је награде на Међународном такмичењу Музичке омладине (Београд, 1985), награде на Југословенском такмичењу музичких уметника (Загреб, 1985) и награде Андрес Сеговија (Сантијаго де Компостела, 1989). Један је од оснивача Југословенске асоцијације класичних гитариста.
Предаје на ФМУ у Београду и Академији уметности – Нови Сад. Дуже време радио је као професор у Музичкој школи Јосип Славенски у Београду, на Академији лепих уметности, на Академији умјетности у Бањалуци и Вишој музичкој школи у Нишу.
Из његове класе на ФМУ у Београду изашло је неколико врсних младих уметника, који су својим наступима на концертима и такмишењима у земљи и иностранству допринели афирмацији такозване “београдске школе гитаре”.

Милан Поповић је чембалиста и пијаниста, активан као солиста и камерни музичар, клавирски и континуо сарадник. На ФМУ у Београду је завршио основне студије клавира и чембала. Завршио је специјалистичке и докторске студије чембала, одбранивши докторски уметнички пројекат у оквиру којег је истраживао интерпретативне везе француске музике за чембало 18. и 20. века под менторством проф. Зорице Ћетковић.
Током школовања се усавршавао на курсевима клавира и чембала у земљи и иностранству, остваривши сарадњу и контакте са бројним европским музичарима. Похађао је курсеве на Међународном фестивалу чембала Арс Вивенди Цлавицембалум – Чембало, жива уметност у Београду и учествовао у раду Барокне радионице Предрага Нововића. Две године је био стипендиста Аустријске барокне академије (Аустриа Бароцк Академие – АБА), са седиштем у Гмундену. Међу професорима код којих се усавршавао су Мариа Луиза Балдасари, Ерик Тракслер, Ан Мари Драгоситс, Ежен Микеланжели, Егон Михајловић, Бландин Рану, Јори Виникур и др.
Као пијаниста и чембалиста, одржао је бројне концерте у Галерији Артгет Културног центра Београда, Великој сали и Галерији Коларчеве задужбине, концерте у Галерији САНУ, као и концерте у оквиру оквиру циклуса Понедељком у Ђорђевићу (Београд).
Редовно учествује и гостује на музичким фестивалима у земљи и иностранству. Одржао је солистичке наступе на фестивалима Арс вивенди цлавицембалум (2010, 2013. и 2015) и Фестивалу ране музике – ФЕРАМ (2012, 2013. и 2015) у Београду. Гостовао је на међународним фестивалима барокне музике; Тригонале 2011 (Аустрија) и Аестас Мусица 2013 (Хрватска), у оквиру којих је одржао више концерата солистичке и камерне музике. Понео је титулу Талента фестивала Тригонале 2011.
Као солиста је наступао са Уметничким ансамблом Војске Србије Станислав Бинички, као и са Оркестром ФМУ. Био је сарадник Симфонијског оркестра РТС-а, сарадник Уметничког ансамбла Станислав Бинички и официјелни континуо сарадник барокног оркестра Аестас у пројекту извођења барокне опере Х. Персла Вилинска краљица. Члан је ансамбла за стару музику Теменос, у оквиру којег наступа као континуо извођач, као и члан камерног дуа КМД у којем свира као чембалиста и пијаниста. Сарађивао је и са ансамблом за рану музику Анонимус 4.
Снимци са солистичких наступа у Београду, емитовани су на програмима Радио Београда. Снимао је и за Аустријски радио (ОРФ). Иницијатор је и уметнички координатор обележавања Европског дана старе музике, који се од 2013. године одржава на ФМУ, уз подршку Европске мреже за стару музику (Ресеау Еуропеенне де Мусиqуе Анциенне). Доцент је за уметничку област чембала на ФМУ у Београду.

У сарадњи са Факултетом музичке уметности у Београду и ЦЕБЕФ