ЈА САМ ИЗ ТИТОВОГ ВЕЛЕСА, Македонија/Словенија/Белгија/Француска , 2007.

04.09.2008-11.09, 16:03.
blank-image

Режија: Теона Стругар Митевска; улоге:Лабина Митевска, Ана Костовска, Николина Кујаца, Петар Мусевски, Xхефдет Јасхари

Ми смо три сестре, Сафо, Славица и ја, Афродита. Сафо је најмлађа, игра рукомет и излази са момцима, са много њих, има ту болест модерног живота, надајући се, од једног до другог, да неће остати сама или да ће напустити ово забачено место. Ја, Афродита, сам њена старија сестра близнакиња. Не личимо много, али све осећамо, јер ја не говорим. И никада нисам…ја нисам глупа, само имам физички проблем да не могу да говорим. Славица је наша старија сестра, има 35 година и на метадонима је већ 9 година, фина је, кува, ја чистим, и тако све функционише како треба…

Живимо у Титовом Велесу. Сад је само Велес, јер Тита више нема, али ми га међу собом још зовемо Титов Велес. Имамо фабрику за прераду олова, коју је Тито изградио у доба комунизма, или социјалдемократије, како је он то звао, а фабрика је у центру града и загађује све. Рађају се деца са две главе и седам прстију, средовечни мушкарци умиру прерано, жене добијају рак. Живим у заједници која лагано умире и само се питам кад ће на мене доћи ред. Имам 27 година и девица сам. Не зато што не знам да говорим, било је пуно прилика, али једноставно нисам срела оног правог. Уосталом, нико ми се и не свиђа, а тренутно смо и презаузете потрагом за одговарајућим мужем за Славицу. По мени је она најлепша жена у Титовом Велесу. Родитеља немамо, јер нам је отац умро чим нас је мајка напустила. Сад је на Сафо ред да иде, скоро сваки понедељак проводи пред грчком амбасадом у Скопљу. Каже да је скоро готово…

Loading...