Концерт посвећен стогодишњици рођења Бенџамина Бритна

Прослављамо овај јубилеј тачно на дан Бритновог рођења концертом камерне музике за који су београдски музичари одабрали композиције интересантних назива и још занимљивијег звука.

Енглески композитор, диригент и пијаниста Бенџамин Бритн (1913-1976) сматра се водећом фигуром енглеског музичког живота 20. века. С обзиром на то да му је највећа инспирација био глас, не чуди чињеница да централно место у његовом опусу заузимају опере, којих је написао више од десет и међу којима је најпознатија опера Питер Грејм (1945), као и циклуси и песме за глас и различите инструменте. Осим овога, компоновао је и концерте, симфоније, камерна дела, као и филмску музику. Посебан део његовог стваралаштва заузимају дела која је писао за децу и музичаре аматере, сматрајући да свако треба да ужива у лепоти свирања без обзира на техничке способности извођача. Бенџамин Бритн је често сам дириговао и свирао своја дела.

Програм:
Бенџамин Бритн
Шест метаморфоза по Овидију за обоу соло, оп. 49 (1951) – избор
Пан
Ниоба
Бахус
Нина Ћосић, обоа

Сентиментална сарабанда из Једноставне симфоније, оп. 4 (1934)
Транскрипција за клавир четвороручно (ар. Хауард Фергусон)
Милица Секулић, клавир
Миливоје Вељић, клавир

Два инсекта за обоу и клавир (1935)
Скакавац
Оса
Нина Ћосић, обоа
Милица Секулић, клавир

Варијације Близанци за флауту, виолину и клавир четвороручно, оп.73 (1965)
Тања Симоновић, флаута
Катарина Тешењи Ковачевски, виолина
Милица Секулић, клавир
Миливоје Вељић, клавир

Рођендански дар за високи глас и харфу, оп. 92 (1975; стихови: Роберт Бернс)
Рођенданска песма
Моја јутарња шетња
Ви Вили Греј
Јагњешце моје
Река Афтон
Зима
Лизи Линдзи
Биљана Валчић Булатовић, сопран
Љубица Секулић, харфа

Биографије:
Нина Ћосић (Ниш),обоа, је завршила нижу и средњу музичку школу у родном граду. Школовање је наставила на Академији уметности у Новом Саду у класи проф. Љ. Петрушевског. Освајала је многе награде на републичким и савезним такмичењима. Стално је запослена у СО РТС-а на месту друге обое и енглеског рога. Сарађивала је са готово свим оркестрима, како у земљи, тако и у региону. Често наступа као солиста и у камерним саставима.

Милица Секулић, клавир, је магистрирала на ФМУ (2004) у класи проф. Мирјане Шуице Бабић. Чембало је дипломирала (2009) у класи проф. Милоша Петровића. На Краљевској музичкој академији у Стокхолму је завршила последипломске студије (2005) у класи проф. А. Шилстрома. На КМА у Стокхолму (2005–2008) је била специјализант на студијском програму за клавирску педагогију. Освојила је многобројне награде са највишим пласманима на републичким, савезним и међународним такмичењима као солиста и у клавирском дуу. Наступала је  као солиста и као члан камерних ансамбала у многобројним местима у Југославији, Француској, Шведској, Енглеској, Ирској, Данској, Финској и Јапану. Свирала је са Оркестром Војске Југославије, Београдском филхармонијом, Стокхолмским Академским Оркестром и Шведском Краљевском филхармонијом. Добила је награду УМУС-а за младог уметника (2007).

Миливоје Вељић, клавир, је учио код проф. Светлане Милошевић, проф. Мирјане Жиравац и проф. Бранке Жиравац–Јеремић у чујој класи је матурирао у школи Др. Војислав Вучковић. Дипломирао је на ФМУ у класи проф. Лидије Станковић. Добитник је награде ФМУ из Фонда Јелене Павловић за најбољег дипломца клавирске катедре. На ФМУ је наставио усавршавање камерне музике радећи са доц. Јасном Туцовић и проф. Милошем Петровићем. Тренутно је студент завршне године докторских уметничких студија, и припрема одбрану  докторског уметничког пројекта са проф. Људмилом Грос Поповић. Ради као уметнички сарадник на ФМУ на Катедри за соло певање где сарађује са проф. емеритус Бисерком Цвејић и проф. Николом Китановским.

Тања Симоновић, флаута, је дипломирала на ФМУ у Београду (Тахир Куленовић), а тренутно завршава постдипломске студије (проф. Љубиша Јовановић). Освајала је награде на домаћим и међународним такмичењима, како у категоријама флауте, тако и као камерни музичар. Године 1996. добила је награду  фирме Yамаха као најуспешнији млади флаутиста. Такође ја похађала неколико мајсторских радионица (Л. Дебост, И. Графенауер). Као солиста ја наступала са оркестром Војске Југославије Станислав Бинички и са СО РТС-а. Сарађивала је као оркестарски музичар са Београдском филхармонијом и оркестрима Народног позоришта, камерне опере Мадленијанум и Земунским камерним оркестром. Солиста је хора флаута Београдска сиринга. Стални је члан СО РТС-а.

Катарина Тешењи Ковачевски (Београду), виолина, је стекла основно музичко образовање у МШ Мокрањац у класи проф. Ђуле Тешењија. Основне и магистарске студије је завршила на Академији уметности у Новом Саду у класи проф. Уроша Пешића. Била на специјализацији на Оксфорду код проф. К. Хаваш и у Будимпешти на Академији Ф. Лист код проф. Н. Шош и П. Комлоша. Добитница је многих награда на такмичењима ученика и студената. Први солистички концерт имала је са 14 година и од тада концертира по земљи и иностранству. Снимала за Радио Београд и Радио Нови Сад. Као солиста je наступала са СО РТС-а, оркестром Војске Југлосавије Станислав Бинички, Нишким СО, СО Бургас и СО Плевен (Бугарска), као и у Аустрији и Шведској. Три године je била концертмајстор Филхармоније младих Б. Пашћан, а као представник Музичке омладине Југославије је учествовала у раду Медитеранског оркестра (Француска, 1991–1993) и по позиву је била члан Филхармоније нација (1995–1997, диригент Ј. Франц). Члан је СО РТС-а, где је на месту заменика концертмајстора. Од  оснивања (2004) је концертмајстор Земунског камерног оркестра.

Биљана Валчић Булатовић, сопран, је завршила СМШ Мокрањац и Музичку академију у Београду у класи проф. Звонимира Крнетића. Посветила се превасходно снимању и концертном извођењу, код нас готово запостављене, вокалне форме каква је соло песма. У току школовања је освојила прве награде на свим републичким и савезним такмичељима. Њен студијски и минуциозни приступ истраживању соло песме резултирао је бројним солистичким концертима на готово свим важним сценама у држави. Широкој публици је представила све најбитније ауторе ове форме. Осим класичног избора извођења лида (Шуберт, Шуман, Брамс, Волф) имала је и многобројне тематске концерте изводећи соло песме најзначајнијих композитора националних школа: француска (Форе, Равел, Дипарк), руска (Чајковски, Корсаков, Рахмањинов), пољска (Шопен), мађарска (Лист), чешка (Дворжак), норвешка (Григ), немачка (Р. Штраус), шпанска (Де Фаља), италијанска (Тости, Респиги) енглеска (Бритн), а такође и композитора са ових простора (Милојевић, Христић, Бинички, Хаце, Коњовић, И.Стефановић). Снимала је за музички архив Радио Београда. Осим концерата за сопран и клавир, имала је и солистичке концерте за сопран и харфу.

Љубица Секулић (Београд, 1982) је дипломирала на ФМУ у Београду, харфу у класи проф. Љиљане Несторовске (2006) и виолу у класи проф. Дејана Млађеновића (2007). Такође је дипломирала виолу на Академији за музику и драму у Гетеборгу (2008) у класи проф Бјорна Сјогрена. Добитник је награда /стипендија из фондација Anders Sandrews Stiftelse, Kungliga Musikaliska и Rotary International Student House. Освојила је бројне награде међу којима се издвајају друга награда на Републичком такмичењу (1996), прве награде на Фестивалу музичких школа у Неготину (1997), такмичењу Петар Коњовић (1998), Републичком такмичењу (1998, 2000), Националном такмичењу у Котору (1998), као и трећу награду на Харфистичком такмичењу у Београду (2004). Наступала је као солиста и камерни музичар или члан оркестра у Србији, Шведској, Црној Гори, БиХ, Грчкој, Италији, Аустрији, Норвешкоји Немачкој, у програмима радија и ТВ. Често наступа и са jazz и world music бендовима. Наступила је као солиста уз пратњу Сарајевске филхармоније (2012). Од 2003. године је члан УМУС-а. Тренутно живи у Стокхолму где, осим солистичких концерата, често наступа са оркестрима као сто су The Stockholm Sinfonieta, The Stockholm Concert orchestra и симфонијски оркестар Sent Mateus.