КРИТИЧАРИ СУ ИЗАБРАЛИ 2014 / САВА СТЕПАНОВ

Милан Коњовић и Стеван Којић: О уметности (и о бициклу)
Изложба Критичари су изабрали се више од четири деценије одржава у Ликовној галерији Културног центра Београда. Од 2001. године ова изложба је, у концепцијском смислу, модификована у ауторску изложбу лауреата награде „Лазар Трифуновић”, престижног признања за ликовну критику и критичко писање о савременој уметничкој сцени, које се од 1992. додељује у организацији Културног центра Београда. Сава Степанов је добитник награде „Лазар Трифуновић” за 2011.

Изложба Милан Коњовић и Стеван Којић: О уметности (и о бициклу) представља релаксирани покушај упоредног сагледавања два уметничка опуса, који у сваком погледу представљају антиподе. Милан Коњовић (1898–1993) један је од најуверљивијих актера аутентичне пиктуралности чије је темељне вредности стварао и „чувао“ током седам и по деценија дугог сликарског стваралаштва, од средине друге деценије па све до краја свог стваралачког и животног пута 1993. године. Управо крајем те последње деценије XX века, започиње стваралачка авантура Стевана Којића (1973), уметника који је, вођен импулсима стварности, прихватио филозофију „екранске парадигме“ којом је обележена глобална „иконосфера“ (Поремпски), а којом смо судбински обухваћени у времену тек започетог столећа.
У компаративном приказу стваралачких поступака и резултата двојице уметника, појављује се бицикл, као бизаран коинциденцијски и анегдотски детаљ што спој Коњовићеве и Којићеве уметности, иако лоцираних на дијаметрално супротним историјско-уметничким и концепцијским релацијама – чини могућим и интересантним. бициклистичка „путовања“ Милана Коњовића и Стевана Којића различитог су карактера. Начини на који су ови уметници користили бицикл одају много тога о карактеру њихових уметничких ставова и уметности, те о духу времена којима ова два уметника припадају. Чак се, из временске позиције у којој се остварује ова изложба, инсталација са бициклом Стевана Којића може схватити као својеврсни и сасвим дискретни хоммаге Коњовићу, његовој стваралачкој енергији и једном другачијем схватању уметности, слике и њеног смисла. А то и такво поштовање може се уочити само у уметности која своју делотворну иновантност заснива на поштовању основних демијуршких и дијалектичких принципа, баш као што је то случај са уметничким исказом Стевана Којића.

Милан Коњовић (Сомбор, 1898–1993) своју је сликарску активност започео веома рано. Први званични учитељ му је био Иствáн Рéти, познати мађарски сликар чију је школу слободног цртања Коњовић похађао у Будимпешти. По окончању Првог светског рата, у којем је као војник активно учествовао, уписује се на Академију ликовних уметности у Прагу, у класу професора Влаха Буковца. Након две године студија напушта Академију и одлази у атеље Јана Зрзавог, једног од најзначајнијих чешких сликара тог доба. Током 1924. године Милан Коњовић одлази у Париз где се уписује на Академију Шомје (Ацадéмие де ла Гранде Цхаумиéре)., а потом кратко време похађа и Сликарску школу Андреа Лота. У Паризу је боравио до 1932. године, када се заувек враћа у Сомбор. У Другом светском рату, као ратни војни заробљеник, био је у нацистичком логору Оснабрик. Приредио је преко 300 самосталних изложби, учествовао на око 700 колективних изложби код нас и у иностранству. Године 1966. у Сомбору је отворена Галерија Милан Коњовић која чува преко хиљаду уметникових дела. За редовног члана Војвођанске академије наука и уметности у Новом Саду изабран је 1979; за дописног члана Југославенске академије знаности и умјетности у Загребу 1986; а за редовног члана Српске академије наука и уметности у Београду, 1992. године. Добитник је бројних награда и признања
Стеван Којић (1973, Кикинда) дипломирао је и магистрирао на Вајарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду. Ванредни је професор на Катедри за нове ликовне медије Академије уметности у Новом Саду. Излагао је и учестовао на стручним симпозијумима и радионицама у Аустрији, Француској, Хрватској, Јапану, Јужној Кореји, Канади, Мађарској, Немачкој, Румунији, САД, Словенији и Србији. Добитник је Велике награда 39. Новосадског салона, Нови Сад (2010); 21. Салона, Панчево (2003); 5. Интернационалног бијенала младих, „Кодови времена“, ЦСК „Конкордија“, Вршац (2002); Награде за велики акт из фонда „Илија Коларевић“, ФЛУ, Београд (2000). Његова основна интересовања крећу се у пољу истраживања релација између уметности, друштва, науке и технологије преко односа: аналогно–дигитално, биологија–технологија, екологија–економија, лоw-тецх–хи-тецх, отворени–затворени системи, време–простор, виртуелно–реално и др.