Tema meseca januara ZLATNA VEJAVICA ŠTO PO SAMOJ SEBI VEJE
Močvarski duhovi
Oterah te bičem amo
U podne kroz granje,
Da udvoje dočekamo
Prazno blagostanje.
Eto – sedim pored tebe,
Močvara je pusta.
Svedok – Mesec gore s neba –
Iskrivio usta.
Ja sam kao ti, dete šuma,
Šta stasom da kažem,
Od makovog manji zrna –
Zakržljali vraže.
Na šeretskoj kapurini
Zvonce za rastanke.
Iza leđa – u daljini –
Delte pletisanke.
Naš šeretski zanos stine –
Vode mrtve tako.
Zelene se kapurine,
Stoje naopako.
San svoj vode čumom škrope,
Talas rđom line…
Mi smo – napuštene stope
Nečije sudbine…
(Januara 1905.)
Aleksandar Blok (1880-1921)
Preveo sa ruskog Miodrag Sibinović
Iz knjige Aleksandar Blok, Prsten života, BIGZ, Beograd, 1975.
Nakon razočarenja u pogled na svet na kojem je zasnovan ciklus o Divnoj Dami, Blok je sve više počeo da slika život kao vašarsku lakrdiju. Ovu pesmu posvetio je Alekseju Remizovu, značajnom pesniku i proznom piscu iz Blokove generacije.
Beleška o Aleksandru Bloku data je nakon pesme za 21. januar.