SKRIVENO
taj tamni nesvršeni vid predeo is-
punjen šikarom rit natopljen kon-
jugacijom dana u sumrak osenčen o-
sobinama glagola i miris mulja po-
kretanje kada bih dodirnuo stvar-
nost prezent u perfekat tup udar
vesla i glatka kora modala skeleti
stabala oblik denunciran odsus-
tvom listova i ako je to to šta omo-
gućuje haos reda i topole još je-
dan drvored palidrvaca obrise
mraka uvek tek zamenice spaljene
do same neizvesnosti zemlje sada su
nebitni naravno prelivi i gustine
noći uz put za zrenjanin sletanje
šuplje suštine na vetrobran
pomeranje vazduha kroz i niz pistu
bleštećih perli i njihovi
oštećeni stubovi karaule tela na
samoj ivici glagola tamo gde su
zidovi reči i tuga i mi i nekadašnja
stvarnost salaši ili već
nešto drugo tek
reči naša isparcelisana pri-
vatna i javna dobra
Bojan Vasić (1985)
Da li ikada shvatamo kao problem to što, u umetnostima ili u teoriji, i danas govorimo na jeziku 19. i 20. veka? Umemo li da proizvedemo jezičku sliku koja će na novi način biti mimetička, odražavajući pri tom istinu sadašnjeg trenutka čak i kroz komunikaciju sa prošlim, ali oslobođenu svih njegovih predrasuda?