Tema meseca januara: ZLATNA VEJAVICA ŠTO PO SAMOJ SEBI VEJE
Zimsko nebo
Vinut iz dima kao celac suvi
Zvezdani potok posuklja u ništa.
Klupko klizača izvrnuto uvis,
Kuca se sa zvonkom noći klizalište.
Klizaču, stupaj ređe, ređe, ređe,
U trku seci, sputaj krake duge.
Na okretu se ureže ko sazvežđe
U nebo Norveške škripanje sličuge.
Vazduh ko gvožđe za noć je pribijen.
O klizači! Tamo nikoga ne brine
Što je, ko orbite naočarke zmije,
Na zemlji noć, i ko kost domine;
Što kao jezik psa ptičara susta
Mesec uz kopču smrznut; što su svima,
Ko falsifikatorima, nalivena usta
Lavinom leda što duh obuzima.
Boris Pasternak (1890-1960); preveo sa ruskog Milorad Živančević
Iz knjige Boris Pasternak, Poezija, (Dela Borisa Pasternaka u 5 knjiga – knjiga prva)
Slovo ljubve, Beograd, 1979.