ПРОСТОРИ ЈЕЗИКА
СРЦЕ МОЈЕ
Испало си из окова.
Оков је у облаку.
Праприрода је на зиду.
Густа, што се зна.
И води незнано куд.
Да ти није доста света.
И то не у књизи.
Већ у љ. покличу.
Стално ми се враћаш.
Срце моје, неко куца.
Милутин Петровић (1941)
Из књиге Нешто имам, Градац, Чачак, 1996.
Куца Нова Година.
Све најбоље!
Не штедите љубав!