ФУГА ПАУЛА ЦЕЛАНА
***
Глад за свјетлом – с њом
пошао сам за крушну
степеницу горе,
под слијепо
звоно:
оно, бистро
као вода,
пада над
са мном долуталу, са мном
залуталу слободу, од које
се досита наждерало једно од небеса
што сам му допустио да се надсводи над
ријечима преплављен
пут слика, пут крви.
Превела са немачког Труда Стамаћ
Из књиге Поезија, Веселин Маслеша, Сарајево, 1989.
Као и у претходне две песме, и ова припада збирци Мијена даха (1967). Целаново интересовање се од стварности помера ка језику, па су тако и овде теме језик и поезија, исказиво и шта се добија када се искаже.