ФУГА ПАУЛА ЦЕЛАНА
ЕРАТИЧНО
Вечери ти се закапају
под око. Усном
скупљени слогови – лијепа,
безгласна облина –
помажу пузавој звијезди
у средину. Камен,
близ некоћ сљепоочницама, ту се отвара:
код свих
распрснутих
сунаца, душо,
била си ти, у етеру.
Превела са немачког Труда Стамаћ
Из књиге Поезија, Веселин Маслеша, Сарајево, 1989.
Оригинално, ова песма је из књиге Ничија ружа, посвећене Осипу Мандељштаму. У књизи, разумљиво, с обзиром на посвету, има песама о страдању, али има и оваквих, разговора с душом.