FUGA PAULA CELANA
REŠETKA JEZIKA
Krug oka između prečaga.
Kapak treperava zver
vesla naviše,
pogled oslobađa.
Zenica, plivačica, bez sna i mutna:
Nebo, sivo poput srca, mora biti blizu.
Koso, u gvozdenom tobolcu,
dimi se luč.
Po smislu svetlosti
dokučuješ dušu.
(Da sam kao ti. Da si kao ja.
Zar nismo stajali
pod istim pasatom?
Mi smo stranci.)
Kamene pločice. Po njima,
jedna uz drugu, dve
lokve, sivkaste poput srca:
dve grudve ćutanja
u našim ustima.
Preveo sa nemačkog Branimir Živojinović
Iz knjige Fuga smrti, Nolit, Beograd, 2008.
Pesma iz zbirke sa istim naslovom, to je sada onaj najbolji i prepoznatljivi Celan. Šta ostaje kad se ono što živimo provuče kroz rešetku jezika: i o tome govori ova pesma.