SKRIVENO
( san se uvukao i naglo zaćutao pred našim ogledalima )
obučena u tihu kravatu gola zbog
brzine ateljea i tovara ljuljaški koje
škripe strahom nadimaka umiruje svoje
dugovečne poveze preko izmišljene siline
skulpture u koju se pretvara njeni sveži
komadi neiskorišteni kao margine zauzimaju dno
upadaju u cveće koje do tada nije postojalo
polako se igrajući sa vaginom proleća
sade dve devojčice koje seku kosu i miruju
utvrđenim identitetima pčelinjih smrti
ponavljaju se i golicaju nemislivim paucima
na dlanu boga preskaču njegove večne linije
hrane se mirisom njegovog nepostojanja osunčane
sudbinom laveža koji im se zariva u lica
Vladimir Tabašević (1986)
Iz knjige u štampi Tragus (2011).
Cenzurisanje sna: tišina kravate kao forma sveopšte tišine, golo sećanje na dečije pozorište koje je prošlo brže nego zamasi mnoštva ljuljaški, strah, dugački vratovi blaženog krvavljenja koje stvara cveće, sudbina govora kao sudbina božijih smrti zbog koje obezbojavamo sopstvene oči.
P. S. Iz tehničkih razloga nije moguće dati ovu pesmu kao što treba, odnosno da strofe idu u tri paralelne kolone, jedna pored druge. (prim. Marjan Čakarević)