У априлском Клубу читају Ана Ристовић и Милета Продановић
Ана Ристовић (1972) дипломирала је српску књижевност и језик са општом књижевношћу на Филолошком факултету у Београду.
Објавила је 6 песничких књига: Сновидна вода (1994), Уже од песка (1997), Забава за доконе кћери (1999), Живот на разгледници (2003), Око нуле (2006) и П.С. (изабране песме, 2009).
Добитница је Бранкове награде за књигу Сновидна вода, 1994; награде Бранко Миљковић и награде сајма књига у Игалу за књигу Забава за доконе кћери, 2000; као и немачке награде Хуберт Бурда Преис за младу европску поезију. Њене песме су превођене на бројне језике и заступљене су у више домаћих и страних антологија. Појединачне књиге су јој преведене на немачки (Со дункел, со хелл, Јунг унд Јунг, Салзбург, 2007, превео Фабјан Хафнер), словеначки (Живљење на разгледници, ЛУД Шерпа, Љубљана, 2005, превели Јана Путрле и Урбан Вовк) и словачки језик (Пред тридсиаткоу, Дреwо а срд, Банска Бyстрица, 2001, превео Карол Шмел). И сама је преводилац са словеначког језика са којег је до сада превела тринаест књига.
Члан је Удружења књижевних преводилаца Србије, Српског ПЕН центра и Српског књижевног друштва. Живи у Београду.
Милета Продановић (1959, Београд) је студирао архитектуру и сликарство. Завршио Факултет ликовних уметности у Београду. На истом факултету је магистрирао и докторирао. Специјализација у Лондону, на Роyал Цоллеге оф Артс 1989-90. Од 1990. ради као асистент и потом доцент на Факултету ликовних уметности у Београду.
Објавио је следеће књиге: Вечера код Свете Аполоније (роман, 1983), Нови Клини (роман, 1989), Пас пребијене кичме (роман, 1993), Путописи по сликама и етикетама (приче, 1993), Мијазма (поезија, 1994), Небеска опера (приче, 1995), Плеши, чудовиште, на моју нежну музику (роман, 1996), Црвена марама, сва од свиле (роман, 1999), Ово би могао бити ваш срећан дан (роман, 2000), Око на путу (путописи, 2000), Старији и лепши Београд (есеји, 2001), Врт у Венецији (роман, 2002), Елиша у земљи светих шарана (роман, 2003), Колекција (роман, 2006), Агнец (приче, 2007) и Хермелин (изабране и нове приче, 2009).
Добитник је књижевне стипендије Борислав Пекић, награде Булгарица за најбољу књигу на еx-yу простору у 2000. години, награде града Београда за најбољу књигу у 2002. години и Виталове награде за књигу године 2007.
Проза му је превођена десетак европских језика, а излагао је на више самосталних и групних ликовних изложби.
Живи у Београду.
СКД клуб КЦБ отворен је 13. марта 2002. Програмом “СКД клуб КЦБ” Српско књижевно друштво (СКД) и Културни центар Београда (КЦБ) омогућавају писцима и читаоцима да сваког тринаестог у месецу буду заједно, да читаоци уживо слушају писце. Пиће је слатко-горко, онакво каква је и сама литература (или живот). Ту су и поклони – изненађења.