Kustoski projekat BILJANE ĆIRIĆ „Kada se DRUGI susreće sa drugim DRUGIM“
Ovo nije izložba o Srbiji, već umetnički i kustoski autorefleksivni pokušaj da se istraže pitanja trenutnog stanja krize nastalih delovanjem kapitalističke mašinerije u njenoj završnoj fazi na globalnom nivou.
Kustoskinja: Biljana Ćirić
Umetnici: Birdhead (Kina), Stjuart Ringholt (Australija), Li Kit (Hong Kong), Ho Cunjen (Singapur), Li Liao (Kina), Fajen d’Evi i Keti Vest (Australija), Polina Kanis (Rusija), Les gens d’Uterpan (Francuska), Hilma Sofija (Indonezija), Vladimir Nikolić (Srbija), Siniša Ilić (Srbija), Irena Haiduk (Srbija), Ši Junju (Tajvan), Hu Jun (Kina), Sandra Stojanović (Srbija), Gorana Bačevac i Nadežda Kirćanski (Srbija), Lola Gonzalez (Francuska), Maider Lopez (Španija)
Koordinatorka: Katarina Kostandinović, istoričar umetnosti i asistent kustosa
Projekat inicirala: Svetlana Petrović, urednik Likovnog programa Kulturnog centra Beograda
Dizajn postavke i kataloga: Isidora M. Nikolić
Serija razgovora i istraživačkih poseta umetnika Beogradu poslužila je kao uvod u predstojeću izložbu Kada se Drugi susreće sa drugim Drugim“. Ona je produbila kontekst razvoja izložbe i istovremeno uticala na ispitivanje strukturisanosti kustoske premise, a pokazala je i puteve kako je moguće postići i sa kojim ciljem da tzv. velike internacionalne izložbe u okviru specifičnih prostorno-vremenskih realnosti zapravo doprinesu lokalnom umetničkom kontekstu.
U ovom procesu smo se pitali: Šta je bitno, a šta ne? Sadašnjost se, po rečima Fransoa Verža, definiše u skladu sa rasnim kapitalizmom i pretvaranjem zemalja u prostore obrtnog kapitala. Da li nam je potrebno da budemo na karti? Istorijskoj, geopolitičkoj, umetničkoj… Kakve karte nameravamo da pravimo kad se sastanemo?
Međusobnu povezanost i odvojenost, koje se obično ogledaju kroz analizu ekonomskog razvoja kao osnove za oblikovanje povezanosti, istraživaćemo kroz prizmu mesta na kome se izložba održava.
Sa stanovišta tzv. Istoka, kako se izrazio Cjan Veikang, umetnik koji živi i radi u Šangaju – Srbija je „zaboravljeni Zapad“. Međutim, sa stanovišta nekoga iz Zapadne Evrope, mogla bi se opisati kao – „zaboravljeni Istok”.
Izgleda da važnu nit cele izložbe čini baština neuspelog pokušaja Jugoslavije da redefiniše i primeni strategije izvan tadašnjih modernističkih i kolonijalnih kategorija i kanona. Tu nit pojačava i činjenica da je organizator i domaćin izložbe, Kulturni centar Beograda svoju prvu galeriju otvorio 1961. godine, što koincidira s održavanjem Prve konferencije Pokreta nesvrstanih u Beogradu.
Imajući ovo u vidu, Srbija će biti korišćena kao referenca za Drugog; Drugog kojeg se ne plašimo i kojeg ne pokušavamo da uklopimo u postojeće karte ili unapred utvrđenu logiku. I ne samo Srbija, već sve ostale kulture, tradicije i definisane pozicije drugog.
Izložba pokreće i pitanja o relevantnosti tržišta na globalnom nivou, kao i o sistemu umetničkog delanja u aktuelnom trenutku. Razmišljanja umetnika o ovim temama pokreću i sledeća važna pitanja: Kakve institucionalne strukture se mogu pojaviti ako se ne držimo samo ideje o muzeju prema zapadnom modelu? Kakve vrste odnosa su moguće kroz institucije koje tek treba da nastanu ili o kojima samo sanjamo? Da li možemo da zamislimo te mogućnosti? Pretpostavka dodira, fizičkog iskustva, kao i pokušaj da se iziđe iz(van) sfere vizuelnog, neki su od brojnih aspekata kojima se, uz raskidanje s predstavom o arhiviranju, mnogi od umetnika na ovoj izložbi bave.
Prateći program uz izložbu će još dublje razmatrati ove strategije kroz predstavljanje umetnika i kustosa, njihove različite prakse i umetničke strategije delovanja u menjanju postojećeg društvenog konteksta. Nadamo se da će ovaj projekat u isto vreme stvoriti i dobro/plodno tle za buduće vidove saradnje i otkrivanje novih načina zajedničkog delovanja u cilju stvaranja mreža solidarnosti nasuprot kulturnoj infrastrukturi koju nameću različita lokalna/nacionalna okruženja.
Izložbu su podržali: Grad Beograd – Sekretarijat za kulturu, Institut Servantes, Ambasada Australije, Ambasada Republike Indonezije, AIKE DELLARCO galerija (Šangaj), ShanghART galerija (Šangaj), The National Culture and Arts Foundation (Tajvan), Australia Council for the Arts, Turkish Airlines, Supervizuelna, Seecult, Designed.rs itd.