BLACK NOTEBOOKS PREDRAG DAMJANOVIĆ

25.11-31.12.2021, 12:00-20:00

BLACK NOTEBOOKS
PREDRAG DAMJANOVIĆ

Likovna galerija – Knez Mihailova 6
25. 11 – 31.12. 2021

Generacije koje su odrasle na Alanu Fordu sećaju se malog crnog notesa Broja 1 i neverovatnih podataka i imena koje je on krio. Ko se seća ovog stripa zna već da se radi o jedinstvenom fenomenu italijanske pop kulture i njenoj recepciji društvene i političke satire koja je u formi popularnog stripa parodirala svet tajnih agenata, istorijskog narativa, kapitalizma i američkog sna. Upravo neke od ovih tema i formata koristi Predrag Damjanović za svoj novi ciklus radova – crteže koji će publika moći da vidi u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda.

Crteži o kojima je reč biće izloženi u vidu velikih zidnih slika štampanih na samolepljivim folijama. One na ovaj način simuliraju velike zidne slike, murale ili grafite praveći od galerijskog prostora jednu ulicu – galerijski odgovor na street art. Iako su originalno rađene u malom formatu, njihov pravi format je onaj velikih dimenzija na kojima one ostvaruju svoj pun kapacitet. Kolažiranje galerije mnogobrojnim crtežima različitog formata, Damjanović izlazi izvan okvira samog crteža, ali i zvan okvira stripa i tabli na kojima se on obično stvara i pravi postavku koja funkcioniše na više nivoa. Ulaskom u galeriju ulazite u jedan drugi nadrealan svet koji nema svoje čvrsto utemeljenje u ničemu što je realno, poznato. Sa druge strane sama naracija i stripovski način predstavljanja scena, donosi jedno novo čitanje gde tekst ima veoma značajnu ulogu u formiranju vizuelne predstave. On je kao i crtež ogoljen, ponekad surov i krajnje eksplicitan. Njegova uloga je ne samo da narativno upotpuni već i da dodatno poentira.

Crteže koje umetnik stvara su njegove reakcije na svet u kome živimo, njegova lična potreba da se suoči, da procesuira i ostavi komentar na sve ono što nam se dešava. Katalog koji prati izložbu je rađen u formi stripa, u maniru i formatu u kome je i sam umetnik „mislio“ svoj rad. I baš kao što je savremeni svet čudan, kontradiktoran i često bizaran, tako su i ovi crteži na prvi pogled uznemirujući i šokantni. Ali samo na prvi pogled, jer zapravo kada se malo bolje zagledamo shvatamo da su to, na žalost prizori koje svakodnevno viđamo na televiziji, internetu, u štampi. Na njima umetnik prikazuje različite prizore, poznate ličnosti, hibridna bića u maniru američkog andergraund stripa i street arta. Njegove kreature su provokativne, na granici banalnosti, smešne i zastrašujuće u isti mah. Spajajući različite, često nespojive elemente, Damjanović stvara jedan svet ličnih impresija, simulakrum stripovskih žanr scena u kojima se prepliću egipatska mitologija, japanska pop kultura, naci ikonografija, sve začinjeno tvrdim gej i porno elementiima sa primesama fantastike. Kao umetnik Damjanović je prevashodno vrsni crtač, njegovi likovi su građeni sigurnim potezima, a ta sigurnost ogleda se u izvesnoj lakoći sa kojom su izvedeni svi prizori. Stripovska ikonografija i manir se kod Damjanovića citiraju slobodno, sa izvesnom distancom, koja mu daje prostor da ne robuje konvencijama žanra. Svet koji stvara je pre svega lični doživljaj, jedno moguće viđenje meta prostora savremene realnosti, prostora koji više podseća na neki horor film nego na stvaran svet. Forma sveske kao neke vrste vizuelnog dnevnika daje osnovu za takvo tumačenje. Ne treba ipak pretpostaviti da se radi o dnevniku – „ogledalu“ duše i u tom smislu ne treba tragati za autobiografskim. Beleške su ovde Damjanovićevi komentari – svet sa one strane ogledala, ona tamna strana društva koja egzistira na margini, u senci podsvesti, u snu. Otuda iza banalnosti i humorističkog tona uvek se pomalja onirički, halucinogeni gotovo karnevalski momenat u kome je sve rableovski moguće. Danas je na žalost taj svet postao dominantan, kako u javnom diskursu, tako i u subkulturnom životu. Ono što je zanimljivo i naročito značajno je da se na ovom radu lepo može detektovati i pratiti proces migracije simbola iz jednom subkulturnog miljea u drugi onaj oficijelni, tako reći reprezentativni diskurs. Iako se ovaj proces u kontinuitetu dešavao još od samih početaka ljudske civilizacije, o čemu je Rudolf Vitkover pisao, proces kome danas prisustvujemo je naročito značajan jer se ubrzao do tačke kada više nećemo moći da odvojimo jednu kulturu od druge, jedan simbol od drugog. Sada sa sigurnošću možemo reći da polako prisustvujemo jednom preplitanju i mešanju različitih kultura i uticaja, koje konsekventno dovode do kreiranje jedne nove globalne kulture.

Sve ono što je nastajalo u jednom za umetnika veoma specifičnom momentu i okruženju, sada je transponovano u galerijski prostor i ponuđeno posmatračima na uvid. Rad je kritika društva koje je izgubilo tačku oslonca, moralne kriterijume i empatiju, jedna vrsta zdravorazumske kritike, koja nužno ne zauzima leve ili desne pozicije, već se trudi da stvari sagleda onakve kakve zaista jesu. U nekim segmentima možda isuviše surova ili banalna vizuelizacija i tekstualna eksplikacija ima ulogu ne samo da pojača utisak i da stvori nelagodu kod posmatrača, već i da dodatno dekonstruiše. Posmatrači će se sa pravom zapitati: Da li je to društvo u kome živimo, da li su ovo slike naše svakodnevice?
Saša Janjić

Predrag Damjanović (rođen 1975)  je završio master studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beograda 2010. godine. Trenutno je na doktorskim studijama na istom fakultetu. Član je ULUS-a i u statusu je samostalnog umetnika. Živi i radi u Beogradu.

 

Loading...