60. godina rada Dvorane Kulturnog centra Beograda
DKC – 60 GODINA KULTNOG BEOGRADSKOG BIOSKOPA
Dvorana Kulturnog centra Beograda, Kolarčeva 6
19–22. oktobar 2023.
Povodom obeležavanja 60 godina neprekinutog rada Dvorane Kulturnog centra Beograda tokom dana 19–22. oktobra biće priređen niz veoma posebnih programa. Dok ne pogledamo u budućnost, osvrnućemo se na duboke tragove koje je ovaj bioskop ostavio u kinematografskom i kulturnom životu Beograda i Srbije.
Dvorana Kulturnog centra Beograda nije samo poznata kao bioskop kvalitetnog, umetničkog filma, već i omiljeno mesto okupljanja ljubitelja sedme umetnosti i filmskih stvaralaca. Pored bezbroj srpskih i jugoslovenskih filmskih autora svih generacija, holivudska zvezda Bert Lankaster, francuska diva Sofi Marso, čuveni poljsko-francuski autor Andžej Žulavski, kontroverzni argentinski reditelj Gaspar Noe, Vorholov saradnik, kultni američki avangardni autor Pol Morisi, samo su neki od poznatih filmskih stvaralaca čiji se razgovori sa beogradskom publikom još živo pamte. I Dejvid Linč je izabrao baš DKC za svoje ekskluzivno, prvo javno pojavljivanje posle završetka treće sezone serije Tvin Piks, septembra 2017. godine. U direktnom video-linku na bioskopskom platnu DKC-a, odgovarajući na pitanja naše publike rekao je da razmišlja o nastavku rada na „Tvin Piksu“, pa se DKC našao u centru pažnje svih svetskih medija koji su preneli ovu vest.
DKC je dom skoro svim najvažnijim festivalima naše kulturne scene, a neki od njih, poput Festivala autorskog filma i Slobodne zone, nastali su upravo u ovom bioskopu. Istovremeno, u njemu se redovno održavaju i filmske radionice, kao i projekcije studentskih i srednjoškolskih filmova, podržavajući prve korake nekih budućih važnih filmskih stvaralaca.
Bilo da su prisutni filmski stvaraoci ili ne – jedno je sigurno – u DKC-u ćete uvek zateći jednu posebnu vrstu publike. To su kulturni, zanimljivi, obrazovani ljudi kakvih odavno nedostaje u našem javnom životu. DKC je njihova oaza. Ako ste došli u DKC znači da od filma tražite nešto više od holivudske filmske konfekcije, da imate radoznali duh i želju za drugačijim filmovima koji ne nude laka rešenja, za ostvarenjima iz ponekad i sasvim nepoznatih kinematografija. DKC nema crveni tepih, niti VIP zvanice. Umesto spoljašnjeg glamura u DKC-u možete očekivati kulturnu, intelektualnu i duhovnu avanturu.
Dvorana Kulturnog centra najstariji je aktivni bioskop u Beogradu. Otvoren je 19. oktobra 1963. projekcijom kratkog animiranog filma „Solista‟ Nikole Majdaka i dugometražnim igranim „Radopolje‟ Stoleta Jankovića. Zgradu bioskopa, koja je uvrštena u spomenike kulture Srbije, projektovao je arhitekta Ratomir Bogojević koji je DKC zamislio kao jedan od prvih dupleks bioskopa, ali druga sala nikad nije sagrađena.
Prva i višedecenijska urednica filmske redakcije, Marija Marinčić Majdak, zaslužna je za mnoge inovacije u promovisanju filmske umetnosti. Interesovanje publike od samog početka bilo je ogromno. Koncipirala je popularni filmski program Non-stop bioskop, koji se sastojao od celodnevnog maratona dugometražnih, kratkih, dokumentarnih, animiranih filmova i filmskih žurnala. Za reviju najgledanijih i najboljih filmova prikazanih u prethodnoj godini, koju je birala sa filmskim kritičarem lista Politika Milutinom Čolićem, može se reći da je podstakla osnivanje FEST-a.
Veoma su popularni bili i njeni ciklusi filmova Filmski kritičar je izabrao i Po vašem izboru, nastao na osnovu ponude publici da sa liste od 800 raspoloživih filmova izaberu svoja tri omiljena dela. Ovi ciklusi pokazali su da su se ukusi najeminentnijih filmskih kritičara i publike tada uveliko podudarali.
Istovremeno, „mobilna ekipa“ Dvorane Kulturnog centra Beograda često je sa 16mm projektorom, filmskim rolnama i platnom odlazila u škole, fiskulturne sale ili biblioteke u obližnjim i udaljenim mestima, organizujući filmske projekcije.
Tokom sedamdesetih i u prvoj polovini osamdesetih godina 20. veka svaki deseti Beograđanin Dvoranu KCB posećivao je bar jedanput godišnje. Nakon toga, usledila je velika kriza bioskopa na globalnom nivou, izazvana ekspanzijom televizije i kućnih video-uređaja, kao i procvatom filmske piraterije. DKC je preživeo i ratne devedesete, međunarodne sankcije, bombardovanje…
Savremeni koncept DKC-a u 21. veku postavio je ugledni filmski kritičar Nebojša Popović koji je, uz podršku glavne urednice programa Vesne Danilović, godinama kreirao filmski program ove kuće pod sloganom „BIOSKOP DOBROG FILMA”, fokusirajući se pre svega na umetnički i autorski film visokih profesionalnih standarda. Svojom erudicijom i nezaustavljivom energijom, Popović je pokrenuo i/ili otvorio vrata DKC-a za niz manifestacija posvećenih specifičnim evropskim kinematografijama poput Španskog metra, Goethe Festa i znalački birane revije nacionalnih kinematografija poput finskog, austrijskog, izraelskog, rumunskog, iranskog dokumentarnog filma, japansko-srpskog filma… U bioskopu se redovno održavaju i najveći filmski festivali u Srbiji: FEST i BELDOKS, a neguje se i saradnja sa mladim stvaraocima, posebno u okviru Međunarodnog studentskog filmskog kampa Interakcija. koje se sa uspehom održavaju do danas.
U ovom periodu bioskop je primljen u članstvo najznačajnije evropske mreže bioskopa Europa Cinemas (2006) i postao jedan od prvih digitalizovanih bioskopa kod nas (2012), ostavljajući istovremeno i mogućnost projekcije sa 35mm trake.
Nakon Popovićeve prerane smrti 2015, Kulturni centar Beograda je, u saradnji sa još devet osnivača iz oblasti filmske umetnosti, u njegovu čast osnovao godišnju Nagradu „Nebojša Popović“ za promociju i kritičko promišljanje filmske umetnosti i kulture.
Filmski reditelj Stefan Arsenijević je od 2015. preuzeo je mesto filmskog urednika, uz periodičnu saradnju sa gostima-urednicima Bojanom Vuletićem, Melinom Pota Koljević, Majom Uzelac. Danas je urednik filmskog programa Ivan Aranđelović.
U monumentalnom foajeu bioskopa koji markira velelepna kupola, 2016. otvorena je Filmska galerija izložbom Grlom u jagode – 40 godina TV serije Srđana Karanovića. Tokom ovog vanserijskog događaja, prvi put je na bioskopskom platnu prikazano svih 10 epizoda ove kultne serije, uz razgovore autorske i glumačke ekipe sa publikom.
Izložbe posvećene značajnim sineastima pravljene za Filmsku galeriju često su nakon premijernog predstavljanja u DKC-u pozivane na gostovanja u zemlji i regionu. Jedna od najvažnijih izložbi u Filmskoj galeriji bila je Milena (2017), posvećena Mileni Dravić. U sklopu otvaranja, u bioskopu je upriličen razgovor sa Milenom. Sala je bila premala da primi sve poštovaoce najveće domaće filmske dive, koja je punih dva sata emotivno i otvoreno odgovarala na pitanja o svojoj bogatoj filmskoj karijeri. Bio je to ujedno i poslednji razgovor Milene Dravić (1940–2018) s beogradskom publikom.
Od nastanka do danas, Dvorana Kulturnog centra Beograda je nezaobilazno, kultno mesto za svakog ljubitelja filma. U njemu se povremeno pisala istorija filma na ovim prostorima, održavao se nepregledni broj dragocenih festivala i manifestacija, susreta i diskusija. Otkrivani su novi autori i filmske poetike. Otvarani su novi filmski svetovi. DKC je jedna od ključnih koordinata onog finog, autentičnog beogradskog duha, kao što je njegova verna publika, ono što ga čini posebnim i nezamenljivim. Tokom šest burnih decenija, ovaj bioskop je bio i ostao oaza umetnosti, kulture, dijaloga, smisla. Nadamo se da će tako biti bar još 60 godina. Jer, kako kaže jedan od starih slogana DKC-a: Bolje je u bioskopu!
Program ćete naći ovde: https://www.kcb.org.rs/2023/10/60dkc-program/
Priče o bioskopu renomiranih reditelja, novinara, teoretičara filma i saradnika DKC: https://www.kcb.org.rs/2023/10/60dkc-price-iz-bioskopa/
BOLJE JE U BIOSKOPU!
DKC / KAD, GDE, ZAŠTO…?
Zgrada Doma štampe u Beogradu podignuta je u periodu od 1958. do 1961. godine prema projektu jednog od najeminentnijih arhitekata tog vremena Ratomira Rate Bogojevića. Ova građevina je 2019. godine stekla status kulturnog dobra.
Objekat je koncipiran kao središte kulturnog i informativnog života grada. Zbog nedostatka sredstava i promene investitora projekat se u hodu menjao, tako da se već tokom gradnje odustalo od koncepta celovitog kulturno-informativnog centra. Prizemlje i prvi sprat zauzeo je Kulturni centar Beograda, a na drugom i trećem spratu smešteno je Udruženje novinara. Ostali spratovi preinačeni su u poslovni prostor. Ovakav tok događaja doveo je i do izmene početnog inovativnog projekta non-stop bioskopa sa dve sale, jednom iznad druge. Bio je planiran jedan ulaz u bioskop iz Kolarčeve ulice, a drugi iz Knez Mihailove. Kako druga sala nikada nije izvedena, ulazni prostor iz Knez Mihailove preinačen je u galerijski i u njemu se nalazi Likovna galerija KCB-a. Bioskop DKC-a je otvoren 19. oktobra 1963.
Autor projekta Doma štampe arh. Rata Bogojević uradio je i projektat enterijera bioskopa koji je u svemu izuzetan predstavnik arhitekture i estetike tog perioda. Ulaz obložen plemenitim kamenom, prilazno reprezentativno stepenište i foaje koji natkriljuje kupola stvaraju svečanu atmosferu koja uvodi i priprema publiku za ulaz u biskopsku salu. Sala ima odlično projektovan pad gledališta i savršenu akustiku. Prostor foajea pruža velike mogućnosti za izložbene, muzičke i tribinske programe.
U skladu sa opštim konceptom „prostora koji teče” kao jednom od osnovnih karakteristika arhitektonskog projekta Doma štampe, Dvorana Kulturnog centra je programski, ali i prostorno povezana sa ostalim delovima Kulturnog centra Beograda. Prostori i programi teku tako da se iz bioskopa prelivaju u Galeriju Podroom, iz nje u knjižaru, ulivaju se u Likovnu galeriju, Beogradski izlog i uzbrdo se penju u galeriju Artget. Ali to je neka druga priča, koju ćete otkrivati i čitati sami.
Dobro došli u Dvoranu Kulturnog centra Beograda, jer BOLJE JE U BIOSKOPU!!
Autorski i organizacioni tim:
Stefan Arsenijević, Vesna Danilović
Zorana Đaković Minniti, Ivan Aranđelović, Danica Jovović Prodanović, Bojana Aleksijević, Jasmina Petković
Vizuelni identitet:
Nenad Radojčić/Braća burazeri
Odnosi sa javnošću: Mirjana Boba Stojadinović
Društvene mreže: Anđelka Tomašević
Zahvaljujemo se:
Rajku Grliću, Srđanu Karanoviću, Goranu Markoviću, Đorđu Kadijeviću, Zdravku Šotri, Boru Draškoviću, Miši Radivojeviću, Želimiru Žilniku, Lordanu Zafranoviću, Slobodanu Šijanu, Emiru Kusturici, Darku Bajiću
Svim autorima priča iz bioskopa
Radio televiziji Srbije, Filmskim novostima i Goranu Tomčiću
Borisu Miljkoviću, Goranki Matić
Nenadu Radijčiću, Zdenki Milanović