K. Kafka, sada ▪︎ Javno čitanje: Umetnik u gladovanju
„Poslednjih decenija je interesovanje za umetnike u gladovanju veoma opalo. Dok se ranije odlično isplaćivalo priređivati takve velike predstave u sopstvenoj režiji, danas je to potpuno nemogućno. Bila su drukčija vremena.”
(F. Kafka, „Umetnik u gladovanju”; prevod s nemačkog: Branimir Živojinović)
Upravo je vanvremenski kontekst omalovažene i prekarne pozicije umetnika, posebno onog samostalnog, samog i usamljenog, ono što delo Franca Kafke „Umetnik u gladovanju” tematizuje danas i ovde, i gotovo svuda. Smatramo da je neophodno da je pročitamo zajedno: onima koji vide i slušaju, i onima koji ne vide i ne slušaju; onima koji je izvode, onima koji je žive, i onima koji su svedoci, najčešće nemi – a to su, neretko, isti ljudi. Svi mi.
Ova priča prati sudbinu čoveka koji se bori sa razumevanjem svog mesta u umetnosti, sopstvenog rada i težnje ili čežnje za komunikacijom i odnosom prema svetu i sa njim, dok istovremeno pokušava da preživi u vanredno teškim uslovima i suočava se sa mnoštvom nesigurnosti i suštinskim nerazumevanjem. A mi – izlazimo napolje i pozivamo (ne)zainteresovanu publiku da se ne zadrži na voajerskom saučešću u permanentnoj dekadenciji onih koji su tu i koji delaju u plemenitu korist svih nas. Nipošto ne pozivamo samo na uživanje u njegovom blistavom i britkom delu: pozivamo na aktivno promatranje pitanja, situacija i okolnosti, i otvaramo prostor za neposredno učestvovanje u javnom scenskom čitanju, jer, kako Alber Kami kaže: „Veličina Kafkinog dela je u tome što nudi sve mogućnosti tumačenja, a ni za jednu ne garantuje.”
Na kraju, ako se iko pita kakva je korist od čitanja uznemirujućih tekstova koji u čoveku bude egzistencijalnu teskobu, moramo se setiti da su uzroci nesreće često relacione prirode i da, najčešće, akcije ili nedelanja imaju nesagledive posledice na živote drugih ljudi, posebno onih ugroženijih od nas.
Đorđe Živadinović Grgur (Beograd, 1990) je glumac, izvođač, plesač i koreograf. Jedan je od osnivača Reflektor teatra i plesnog koletiva NEUT, redovni saradnik trupa Hop.La! i trigroša. Odrastao je u Velikoj Plani, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju, nakon čega je upisao Fakultet političkih nauka, a diplomirao glumu na Novoj akademiji umetnosti u Beogradu. Kada nije na sceni, angažovan je i iza scene, kao autor scenskog pokreta i, ponekad, reditelj. Piše poeziju.
Gala Šalipur (1992) rođena je u Priboju. Nakon Umetničke škole u Užicu, završila je osnovne i master akademske studije glume na Fakultetu umetnosti u Kosovskoj Mitrovici, u klasi prof. Milana Plećaša. Ostvarila je desetine uloga u pozorišnim predstavama, koreodramama, plesnim predstavama, televizijskim serijama i filmovima. Učestvovala je na brojnim radionicama i seminarima koji se odnose na oblast fizičkog teatra i umetničke igre. Živi i radi u Beogradu kao samostalna umetnica, posvećena zaštiti reka, prirode i životne sredine.
Eva Voštinić (1996) je glumica. Odrasla u Kraljevu, gde je završila osnovnu i srednju muzičku školu, nakon čega je upisala studije glume na Fakultetu umetnosti u Prištini i diplomirala u klasi Aleksandra Đinđića i Borjanke Ljumović (2019). Master studije glume završila je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi Borisa Isakovića (2021). Radila u pozorištima u Kraljevu, Novom Pazaru, Čačku, Lazarevcu i Beogradu. Trenutno je na edukaciji iz telesne psihoterapije u Centru za intergrativni razvoj u Beogradu.
————————————-
Čitanje se održava u okviru Festivala K. u saradnji sa Austrijskim kulturnim forumom u Beogradu, Češkim centrom Beograd, Kulturnim centrom Beograda i mrežom EUNIC u Srbiji.
Ulaz na sve programe je besplatan.