Četrdeset godina muzičkog programa Kulturnog centra Beograda

Tokom četrdeset godina postojanja muzičkog programa Kulturnog centra Beograda, održano je oko četiri hiljada koncerata, a nastupilo je sigurno preko hiljadu izvođača. Ovim povodom okupili su se muzičari čiji su nastupi bili početak i temelj našeg programa, i oni koji su činili festivalske programe koji su obeležili prve decenije postojanja. Zajednički ćemo proslaviti jubilej muziciranjem u Likovnoj galeriji (gde je sve i počelo) i Galeriji Artget (gde traje danas, svakog ponedeljka…).

Ponedeljak, 8. jun 2026.
19.00 – 22.00
Likovna Galerija i Galerija Artget Kulturnog centra Beograda

Učestvuju:
Konzort flauta Jakov Srejović
Učenici Odseka za tradicionalno pevanje i sviranje MŠ Mokranjac u Beogradu
Studenti kamerne muzike Departmana muzičke umetnosti Akademije umetnosti u Novom Sadu
Miloš Raičković
Danijela Popović
Nataša Mitrović
Ansambl Renesans
Vesna Stanković
Tatjana Šurev
Lidija Stanković
Aneta Ilić
Nada Kolundžija
Sandra Belić
Ljubiša Jovanović
Biljana Gorunović
Sonja Kalajić
Vladimir Gligorić
Dražen Tikveša

Program vodi:
Nena Mihajlović Vlajković, urednica muzičkog programa u periodu 1986–2010

Muzika je najmoćnije sredstvo vaspitanja. Muzika je naročito važna u duhovnom i moralnom vaspitanju mladih. Njeni ritmovi i melodije duboko prodiru u unutrašnjost duše i donose joj otmenost, sklad i lepotu. Podsticanjem ljubavi prema lepom i dobrom stvara se harmonična i pravedna ličnost, koja je spremna da služi zajednici.

Tako je govorio Platon, pre više od dve hiljade godina, a mi nismo mogli ni da naslutimo pre četrdeset godina, da ćemo u periodu koji je pred nama, sve do današnjih dana, ostvarivati njegove pouke, ubeđeni u smislenost i značaj onoga što radimo.

Počeli smo 1986. godine, kao deo programa Beogradskog leta, dosta hrabro i odvažno, angažujući odmah već afirmisane muzičare naše zemlje. Međutim, ubrzo smo shvatili da podijum Likovne galerije Kulturnog centra Beograda treba ustupiti pre svega mladim muzičarima, kojima afirmacija tek predstoji. Mnogi talentovani muzičari svoje prve korake načinili su upravo ovde, kod nas, u redovnom programu Koncerata u Galeriji. Dali smo im još jedan podsticaj, direktan prenos njihovog muziciranja na talasima Programa 202 Radio Beograda, u emisiji Dragstor ozbiljne muzike koji je vodio Dejan Đurović. Koncerti su tada počinjali u ponoć. Takav je bio i njihov naziv – Ponoćni koncerti ozbiljne muzike. Bila je to atrakcija za naš grad. Likovna galerija je uglavnom bila prepuna, a u publici bi se uvek našlo i nekoliko stranaca, šetača Knez Mihajlovom ulicom.

Entuzijazam je bio veliki, i kod muzičara, ali i kod nas, organizatora. Uzrastali smo zajedno. Oni, osvajajući nove podijume, a mi, šireći muziku na cikluse novih koncerata, na festivale, na saradnju sa brojnim inostranim kulturnim centrima, sa ustanovama kulture širom Jugoslavije.

Tako su nastali festivali Flauta uvek i svuda (deset godina postojanja), Prolećni festival kamerne muzike (deset godina postojanja), Septembarske večeri duhovne muzike u Sabornoj crkvi (četiri godine), Festival Dani orgulja – Dies organorum u Katedrali Blažene D‌jevice Marije (do sada dvadeset pet godina), Festival Ars vivendi clavicembalum (do sada dvadeset dve godine), kao i festivali Etno festival, Festival klarinetista, Festival Decembar svira džez.

Od posebnog značaja, u pravcu edukacije, sigurno je desetogodišnje postojanje Interpretativnog studija violine profesora Dejana Mihailovića iz kojeg su izrasli vrhunski violinisti naše zemlje, ali i Letnja škola orgulja, kao prateći program Festivala orgulja, koju vode izvođački virtuozi i pedagozi, učesnici našeg festivala, orguljaši uglednih evropskih podijuma i univerziteta.

Osim u spomenutim prostorima, a pre svega u prostoru Kulturnog centra Beograda, naše koncerte realizovali smo i na drugim mestima u gradu: u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić, u Atrijumu Narodnog muzeja, u galeriji Progres, na Kolarcu… Koncerti afirmisanih umetnika iz zemlje i inostranstva najčešće su održavani u Svečanoj sali Skupštine grada Beograda. Nezaboravan je koncert umetnika iz Japana i muziciranje na njihovim tradicionalnim instrumentima. Svakako, sećamo se i atraktivne izložbe tradicionalnih muzičkih instrumenata iz Indonezije, uz koncert izvođača, odevenih u tradicionalne kostime svoje zemlje.

Ovo je samo jedan kratak uvid u muzički program Kulturnog centra Beograda. Ako bismo nabrajali, dugo bi trajalo… Ipak, pomenimo i zajednički koncert srpskih i francuskih muzičara u našem Kulturnom centru u Parizu, u direktnom prenosu u emisiji Dragstor ozbiljne muzike, kao i četvoromesečnu razmenu i promociju najtalentovanijih mladih umetnika iz Srbije i Slovenije, takozvani Kulturni most, takođe u direktnom prenosu na talasima ove emisije. Bilo je to jugoslovensko kulturno jedinstvo u etru. Istovremeno, i jedna od poslednjih kulturnih saradnji zemlje koja nestaje. Jugoslavije!

Tokom četrdeset godina postojanja muzičkog programa Kulturnog centra Beograda, održano je oko četiri hiljada koncerata, a nastupilo je sigurno preko hiljadu izvođača. I uprkos važnosti i lepoti svih programa, čini nam se, nakon svega, da je najdragocenija podrška mladim muzičarima i pomoć u njihovim prvim koncertima, i naša strpljivost da nakon prve, dobiju i drugu šansu, i treću…, sve dok ne učvrste svoje korake i zadobiju krila. Neki od njih, zakoračili su i na svetsku muzičku scenu, pa nam sada dolaze kao gosti, a mi ih sa posebnim emocijama slušamo iz publike. Afirmacija upravo ovog programa (već dugo, odvija se u galeriji Artget KCB-a) podsticajna je za mlade muzičare koji dolaze na svetlost muzičke scene, što ukazuje na vitalnost naših programa i na privlačnost ozbiljne muzike, uprkos velikoj konkurenciji drugih opredeljenja u muzičkom stvaralaštvu.

Nadamo se da će se u godinama koje dolaze ovaj trend nastaviti, i da će se vremenom broj naših jubileja povećavati.

Nena Mihajlović Vlajković

Fotografije iz arhive KCB, fotograf: Zoran Pavlović