Otvaranje junskih izložbi

07.06.2018, 20:00
-

1 NA 1

drugi deo

Kustosi : Umetnici

Jelena Matić : Imrana Kapetanović

Andrea Palašti : Ivana Čavić

Ana Panić : Marijan Crtalić

Slađana Petrović Varagić : Milica Đorđević

Kustos projekta: Ivan Manojlović

7 – 28. jun 2018.

Galerija ARTGET

1 NA 1

drugi deo

U osnovi ovog kustoskog procesa je igra. Kao i svaka igra, tako i ova ima svoja pravila i ograničenja. Poštovanje pravila igri daje strukturu, ali omogućava i njihovo kršenje. Pravila ove igre su dosta jednostavna: jedan kustos, jedan umetnik i jedan zid. Ovo formalno pravilo prati i jedno tematsko – izabrani umetnik odnosno njen ili njegov rad treba da se oslanja, da ilustruje ili pokreće neki od aktuelnih društvenih problema. Izložba-igra polazi od pretpostavke da se u današnjem svetu revolucije sprovode svakodnevno – politički, društveno i tehnološki i da se procesima digitalne produkcije, aproprijacije, prikazivanja i distribucije slike istovremeno beleže i izazivaju društvene promene. Društvene i političke transformacije koje su se dogodile u poslednjih nekoliko godina ne bi bile moguće bez te revolucije koja je zahvatila fotografsku sliku.

Cilj projekta je da se ispita mogućnost savremene fotografije da mapira značajne društvene teme koje opsedaju naše društvo, bez obzira da li su one bolne, teške, nevidljive ili anegdotske. Staviti takav zadatak pred kustosa zahteva multivokalni pristup nasuprot perspektive jednog autora. Tako se razvila ideja o projektu koji će kroz dve izložbe tokom dva meseca, okupiti neke od najaktivnijih kustosa ili teoretičara fotografije mlađe generacije koji po sopstvenom izboru biraju po jednog fotografa/umetnika odnosno jednu seriju ili temu.

Andrea Palašti je nastavila da ispituje sudbinu novosadske novinsko-izdavačke kuće „Dnevnik“, ovoga puta kroz saradnju sa umetnicom Ivanom Čavić. Kao i u slučaju Slobodana Šušnjevića, čiji je rad bio izložen u prvom delu izložbe 1 na 1, i Ivana Čavić koristi metodologiju aproprijacije nađenih predmeta najstarijeg štampanog medija u Vojvodini, u ovom slučaju slova „I“ sa naziva koji se nalazio na samoj zgradi novinsko-izdavačke kuće. Izlaganjem pomenutog slova i njegove fotografije, Ivana aktuelizuje pitanje medijskih kuća u Srbiji koje se uglavnom nalaze u stanju hibernacije nakon sumnjivih privatizacija.

Rad Skojevka Minka Imrane Kapetanović je izbor teoretičarke fotografije Jelene Matić i predstavlja analizu društvene i lične istorije i sećanja u kojoj je glavni lik Minka, umetničina baka, nekadašnja članica SKOJ-a. Fotografišući svoju baku u svakodnevnim poslovima, u privatnom i javnom okruženju, umetnica u radu Skojevka Minka analizira tretman i percepciju fotografije u sferi privatnog, kao i njene veoma važne uloge i veze u odnosima dve osobe.

Milica Đorđević se bavi sugrađanima koji su vremenom postali „nevidljivi“. Pravo na građanski aktivizam bez adekvatne reakcije sugrađana biva marginalizovano. Rad Slojevi, izbor kustoskinje Slađane Petrović Varagić, otvara teme kao što su mogućnosti i strategije građanske neposlušnosti u postkapitalističkim društvima danas.

Kustoskinja Ana Panić odabrala je rad Sadašnjost povijesti Marijana Crtalića. Koristeći arhivsku i dokumentarnu fotografiju, Crtalić stavlja u jukstapoziciju sadašnjost i nedavnu jugoslovnesku prošlost na naizgled istim mestima. Na fotografijama je evidentna ova igra a sukob postoje otvoren, čime autor u prvi plan postavlja civilizacijske vrednosti dostignute u državi i sistemu kojeg se danas sve zemlje naslednice trude da izbrišu. Marijan Crtalić nas pita da li smo time izbrisali i pomenute vrednosti.

Fotografije Jelene Nikolić, izbor kustosa Miroslava Karića, nastaju uz pomoć mobilnog telefona – najmasovnijimeg alata za produkciju fotografskih zapisa, koje umetnica zatim distribuira i deli preko društvenih mreža i platformi (facebook, instagram). Kroz umetničke postupke repeticije, dekadriranja, zumiranja i kolažiranja, umetnica redefiniše značaj fotografije u svakodnevnici današnjeg društvenog okruženja. U osnovi rada Jelene Nikolić nalazi se promišljanje konteksta, efekata i posledica koji se danas percipiraju kao prilike za fotografiju, a pojedinac je više nego ikada pre u mogućnosti da vizuelno misli i interpretira događaje, ljude i svakodnevni život.

Ivan Manojlović

Kustos – istoričar umetnosti

Više o umetnicima i radovima pročitajte ovde.

….

Likovna galerija
Knez Mihailova 6
Otvaranje: četvrtak, 7. jun u 20.00

7 – 28. jun 2018.

Slavoljub Caja Radojčić

O herojima i antiherojima

skulpture i crteži

U tekstu u katalogu izložbe O herojima i antiherojima poznatog beogradskog vajara Caje Radojčića istoričarka umetnosti Gordana Stanišić, kao dobar poznavalac opusa umetnika, skreće pažnju na par karakterernih poetskih i estetskih diskursa po kojima je on prepoznatljiv na domaćoj i regionalnoj likovnoj sceni. Govoreći o mentalnom i estetskom konceptu Cajinog rada kao uzročno-posledičnom procesu piše da je “Anegdota moćno sredstvo u procesu mišljenja savremenog umetnika“ a odmah potom podseća na činjenicu iz života umetnika:“ Kada je Slavoljub Radojčić sa Olgom Jevrić 1971. godine posetio čuvenog Henrija Mura u njegovom ateljeu u okolini Londona, zapazio je kako sedamdesettrogodišnji umetnik s lakoćom podiže monumentalnu bronzanu statuu, i reagovao je na to u svom stilu: „Sjajno, kada i ja budem imao 73 godine moći ću lakše da dižem svoje skulpture.“ Potom primećuje da je od tada prošlo više od pola veka kako Slavoljub Caja Radojčić nepretenciozno ali principijelno provokativno pristupa oblikovanju svojih predmetnih formi, modeluje ih i konstruiše, ponavlja i dekonstruiše, defragmentira i rekontekstualizuje u skladu sa onim što bi najjednostavnije odgovaralo konceptu razoružavajuće zavodljivosti igre idejama i asocijacijama.

Na aktuelnoj izložbi  u Likovnoj galeriji KCB-a predstavljeno je petnaestak skulptura malog formata, uglavnom bronzi, memorijalnog karaktera, iz periodu 2011-2018. koje do sad nisu izlagane u Beogradu. Među njima su: makete za spomenik Nikoli Tesli u Budimpešti, spomenik NATO-bombardovanju, Trubaču,  memorijali  posvećeni književniku Brani Petrovići, U čast Mocarta, skulpture Planeta sreće i radosti, Komunista, Kaćuša, Papuče za moju dragu itd. Na izložbi će takođe biti izloženo i deset crteža, rađenih kombinovanom tehnikom (akvarel, pastel, akrilik) na papiru, koji su nastajali u isto vreme kad i skulpture, a rađeni su u stilu Cajine prepoznatljive figuracije i  tematike bazirane na ironiji, anegdoti i dosetki.

Više o izložbi pročitajte ovde.

Galerija Podroom, Trg republike 5
Otvaranje: četvrtak, 7. jun u 20.00

7 – 28. 6. 2018.

PETROVIĆ / PETROVIĆ / AJDUKOVIĆ

Troje umetnika koji nikada nisu izlagali zajedno, a koriste iste ili slične medije,ukrstiće svoje poetike, narative, iskustva i želju da izlažu zajedno.

Ajduković, Aleksandrija diplomirala na Akademiji umetnosti „Braća Karić“ u Beogradu na Odseku za fotografiju. Master studije završila u Novom Sadu, a dobitnica Henkel nagrade za mladog umetnika za 2005. i nagrade 45. Oktobarskog salona. Kroz portretisanje slučajnih prolaznika, naturščika-modela na elaboriran i duhovit način beleži fenomene vezane za savremeni život i njegove svakodnevne refleksije u domenu mode, pop kulture i života (ne)urbanih sredina. Njen projekat Ibar Highway je fotografsko istraživanje Ibarske magistrale započeto 2007. godine. U početku u fokusu su bili ljudi koji su bili pored puta, a kasnije i objekti koji se nalaze pored puta ili uz samu saobraćajnicu. Rad je deo šireg fotografskog i video istraživanja koje sprovodi već nekoliko godina prolazeći žilom kucavicom srpskog drumskog saobraćaja. Fotografije su polazna tačka za medijsku arheologiju privatnih video arhiva ljudi koji su nastanjeni ili rade u objektima koji su predstavnjeni na fotografijama ili su deo kućne video produkcije.

Petrović, Dragan foto i video umetnik. Samostalno istražuje fotografiju 35 godina. Autor je udžbenika Fotografija izdanje iz 2000. godine. Od 1998. do 2003. radio je kao asistent na Akademiji umetnosti “BK” u Beogradu. Tokom fotografske karijere fotografiše na temu Obični ljudi. Na izložbi će predstaviti tri video rada: Muve, Ferrari Red, Marš u crnim čarapama. Sva tri video rada su nastala na narodnim veseljima koja umetnik posećuje. Muve su kao „neželjeni gosti“ snimljene u svadbenom šatoru na rubu Beograda. Video rad Marš u crnim čarapama predstavlja intervenciju na dokumentarnom video snimku žena koje igraju uz popularnu muziku. Na videu Ferrari Red je snimljen bračni par odeven u jarko crveno. Žena i muž se zabavljaju, igraju, cupkaju, lepo im je.

Petrović, Ivan je diplomirao 2002. godine na Odseku za fotografiju, na Akademiji umetnosti „Braća Karić“ u Beogradu. Pored fotografije, koja predstavlja osnovnu oblast njegovog delovanja, bavi se i kratkom formom dokumentarnog filma i videom. Koosnivač je i urednik Centra za fotografiju (2011). Inicijator je i urednik Foto-foruma (2010–2011). Autor je i priređivač knjige Foto-forum, razgovori o fotografiji (2016). Dobitnik je nagrade „Dimitrije Bašičević Mangelos“ (2008). Na izložbi će biti prikazati tri rada. INTERMECA (2018) predstavljaju omnibus film dokumentarističke forme u trajanju od 46 minuta koji se sastoji od četiri kratka filma: Mikrob, RADAR, i Koža na parče, 2009; Protest, 2013; Atelje, 2009. i Zoran Popović, beskrajna priča, 2012/2013. Filmovi uključuju sadržaje iz svakodnevice umetnika i prate događaje vezane za rad i život drugih umetnika u Beogradu. Vodič kroz galerije i muzeje (foto-knjiga, 2018), sadrži fotografije sa otvaranja izložbi u Beogradu u periodu od 2010. do 2014. godine. Artefakt umetnika (2016–), serija fotografija na kojima su prikazani predmeti, objekti ili efekti rada koji su u neposrednoj vezi sa kreativnom praksom umetnika.

 

 

 

 

Loading...