SLIKE KOJE UHODE ▪︎ Autor koncepta i kustos: Pavle Banović
Izlagači: Teodor Kopicl, Ivana Ivković, Karla Crnčević, Behšad Tajamol, Jasmina Hadad, Ivanja Todorović, Sara Bezovšek
Slike koje uhode polaze od pitanja šta fotografiju danas čini potencijalno opasnom. U vremenu u kojem se slike masovno proizvode, distribuiraju i konzumiraju, fotografija više nije samo zapis stvarnosti, već društvena situacija sa nizom aktivnih činilaca. Ona dokumentuje, razotkriva, kontroliše, daje ili oduzima moć, potvrđuje ili oduzima nečiji status subjekta.
Možda zato slike danas ne treba razumeti samo kao opasne, već i kao slike koje uhode. One prate događaje, ljude i društvene promene, beleže ono što bi moglo biti zaboravljeno, vraćaju se iz arhiva i pojavljuju u novim kontekstima. U digitalnom prostoru nastavljaju da kruže, menjaju vlasnike i značenja, ulaze u algoritme, baze podataka i sisteme nadzora. Ali i same mogu biti predmet našeg uhođenja: pretražujemo ih, prisvajamo, sakupljamo i ponovo povezujemo. Uhođenje tako nije samo pitanje nadzora, već i sposobnosti slike da opstane, da nastavi da deluje i da se vraća kao dokument, dokaz, svedočanstvo ili neželjeni trag.
Zato se na izložbi fotografija posmatra kao društvena situacija, kroz odnos između savremenih slika i fotografskih arhiva. Ako su slike danas digitalne, lažirane, algoritamske, sakrivene, kradene, siromašne, hronično onlajn, politizovane, spaljene, perverzne, nasilne i opasne, nerazdvojive od savremenih oblika nasilja i kontrole, šta nam arhivi govore o njihovoj ulozi – i kakve ćemo slike današnjice jednog dana smatrati vrednim čuvanja?
Slike koje uhode otvaraju i pitanje moći fotografije: mogu li slike postati dokaz, svedočanstvo, sredstvo otpora, ali i oruđe kontrole? I kakvu ulogu u tome imaju institucije kulture u vremenu kada je vizuelno dokumentovanje sveprisutno, a sistemi opresije i nadzora i dalje opstaju?
Sara Bezovšek je novomedijska umetnica koja radi u poljima internet umetnosti, eksperimentalnog filma i grafičkog dizajna. Njena praksa zasniva se na aproprijaciji i reinterpretaciji materijala sa interneta i iz popularne kulture, kroz koje istražuje kolektivni imaginarijum i zasićene pejzaže savremenih digitalnih medija. Živi i radi u Ljubljani, gde je završila master studije na Akademiji likovnih umetnosti i dizajna. Izlagala je međunarodno, između ostalog u Fotomuseum Winterthur, C/O Berlin i Zachęta Nacionalnoj galeriji. Dobitnica je Gran Pri nagrade festivala FeKK 2021. i nagrade Vesna za najbolji eksperimentalni film 2022. godine.
Teodor Kopicl je fotograf, grafički dizajner i vizuelni umetnik. Završio je studije inženjerskog i grafičkog dizajna na Fakultetu tehničkih nauka. Fotografijom se bavi od 2018, a profesionalno od 2020. godine. Njegova praksa prvenstveno se zasniva na dokumentarnoj fotografiji, sa fokusom na kulturu mladih. Fotografije nastaju u klubovima, na događajima i muzičkim festivalima, kao i u svakodnevnom životu alternativnih omladinskih scena.
Karla Crnčević je dramaturškinja i filmska radnica čija praksa istražuje politiku slike i zvuka kroz različite formate i načine rada. Njeni video i filmski radovi prikazivani su i nagrađivani na međunarodnom nivou. Završila je master studije dramaturgije na Akademiji dramske umjetnosti u Zagrebu i filmsku režiju na EQZE u San Sebastijanu. Jedna je od osnivačica Kino Unseen, inicijative posvećene revitalizaciji bioskopskih prostora.
Behshad Tajamol je multidisciplinarna umetnica čija praksa istražuje preseke društveno-političkih struktura, jezika, sećanja i proživljenih iskustava. Posebno se bavi političkim dimenzijama jezika, glasa i memorije, istražujući procese formiranja ličnog i kolektivnog sećanja i njihovu ulogu u oblikovanju istorijske svesti. Studirala je vajarstvo na Univerzitetu umetnosti u Teheranu, a 2023. završila je Meisterschüler*innen program na Univerzitetu umetnosti u Bremenu.
Ivanja Todorović je vizuelni umetnik koji studira na Odseku Novi mediji Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Njegova praksa obuhvata performans, instalaciju, video, fotografiju i poeziju, a najpreciznije se može opisati kao postmedijska. Radovi često nastaju u javnom prostoru i bave se marginalizovanim zajednicama, sistemima kontrole i političkim potencijalom umetnosti. Dobitnik je Telekom nagrade 2023. godine, a učestvovao je i u programu Oslobođeni SKC tokom protesta 2024/25.
Ivana Ivković je vizuelna umetnica koja radi u poljima crteža, performansa i hibridnih postmedijskih praksi. Završila je master studije crteža i doktorske studije performansa na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. U svom radu istražuje rod, identitet, stereotipe i društveno-političke strukture, često koristeći muško telo kao performativni medij. Izlagala je međunarodno, između ostalog u Humbolt forumu, muzejima savremene umetnosti u Beogradu i Atini i galeriji EIKON Schauraum u Beču. Zastupaju je galerije Eugster II Belgrade i Klemm Kojić, a već godinama sarađuje sa IFA – nemačkim Institut za odnose sa inostranstvom.
Jasmina Hadad je umetnica koja živi i radi u Beču. Koosnivačica je kolektiva/prostora school i predaje na Odseku za primenjenu fotografiju na Univerzitetu primenjenih umetnosti. Jasminina umetnička praksa je ukorenjena u fotografiji i često se širi na različite medije, kao što su zvuk, skulptura i scenografija. Njen rad se bavi istorijom fotografije i njenim imperijalnim poreklom, portretom i činom portretisanja. Preispitujući postmoderne malaksalosti, njen rad ukazuje na različite oblike kulturnog izražavanja, istražujući kako su oni neraskidivo povezani i kako se njihov međusobni uticaj manifestuje kroz estetiku.
————————–
Pavle Banović: Slike koje uhode
————————–
Izložbu je podržao Austrijski kulturni forum, Beograd